Сам израз примењена музика упућује нас на своје значење – примену музике у другим врстама уметности и у друге сврхе. Њена улога је да обогати прилику у којој се користи. За примењену музику могу се користити већ постојеће композиције, али се могу компоновати и нове, специјално за ту прилику.
Где све можемо чути музику, а да нису у питању музички догађаји?
- У позоришту
- На филму
- На радију
- На телевизији
- На интернету
ПОЗОРИШНА МУЗИКА – СЦЕНСКА МУЗИКА
Сценска музика мора временски, садржајно и карактерно да се уклапа у радњу позоришне представе. Може да буде инструментална, вокална и вокално-инструментална.
Некада се музика у позоришту изводила уживо, али током прве половине двадесетог века, када су унапређени уређаји за снимање звука, кренуло је снимање музике за представе и њено репродуковање по потреби.
Неки од чувених музичара су писали музику за позиришне представе. Лудвиг ван Бетовен је написао музику за представу Волфганга Гетеа „Егмонт“. Од те музике и данас се изводи, у облику увертире, мелодија под истим називом.
Жорж Бизе је, такође, јако педантно и дуго писао музику за представу „Арлезијанка“ („Арлежанка“) Алфонса Додеа, чувеног француског књижевника. Када је представа завршила свој позоришни живот, Бизе је од делова музике саставио две свите које се и данас изводе под истим називом као и представа.
Норвешки композитор Едвард Григ, је попут Бизеа, саставио делове своје музике, коју је писао за представу „Пер Гинт“ норвешког писца Хенрика Ибзена, у свиту.
У модерном позоришту музику, такође, компонују чувени музичари различитих жанрова. Ево неких примера из наших позоришних представа.
Мора се поменути и блиска веза позоришне и музичке уметности кроз мјузикле и комаде са певањем.
ФИЛМСКА МУЗИКА
Музика прати филм од његовог настанка. На почетку се користила да би се прикрила бука апарата за приказивање немих филмова, а како се то допало публици, настала је да се користи и даље. Музика која је пратила неми филм била је оркестарска или изведена само на клавиру.
Након појаве звучног филма, музика добија још значајнију улогу – да појача доживљај гледалаца у одређеном тренутку. Као и у позоришту, користе се већ постојеће композиције или се компонују нове. Пошто се пуно новца улаже у филмску индустрију, постало је модерно да се за најскупље филмове музика наручује код популарних музичара. Нарочито се инсистира на једној нумери (песми) која би пратила најаву фила и која би могла да постане хит.
Утицај музике на популарност филма је различита. Има примера да је музика надмашила популарност самог филма за који је писана, а има примера да је музика прошла потпуно непримећено, а да је филм постао прави хит. Послушајте неке од најчувенијих мелодија писаних специјално за одређене филмове.
Занимљива је и употреба уметничке музике, написане пре неколико векова, у филмовима чија тематика је везана за потпуно другачије време.
У српској кинематографији има изузетних примера композиција писаних за филмове. Издваја се неколико аутора – Војислав Воки Костић (Ко то тамо пева, Балкански шпијун, Камионџије…), Зоран Симјановић (Балкан експрес, Грлом у јагоде, Маратонци, Национална класа…), Војкан Борисављевић (Сиви дом, Врућ ветар, Лајање на звезде…)…
МУЗИКА НА РАДИЈУ
Радио је у почетку имао улогу у преношењу инфирмација. Касније се његова улога проширила на друге области. Средином двадесетог века биле су чувене радио драме које су извођене уживо. Музика се, такође, изводила уживо. Пред крај двадесетог века, појавом интернета, радио је изгубио на значају. Појавом мобилних телефона са слушалицама, које су уједно служиле и као радијске антене, радио се враћа у живот. 90% садржаја који се данас на радију презентују су, управо, музички садржаји и то они засновани на најмодернијој и најпопуларнијој музици.
МУЗИКА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ
Музика на телевизији је заступљена у различитим облицима. Поред музичких емисија, музика се појављује у телевизијским серијама, које се последњих деценија биле прави расадник популарних мелодија.
Затим ту су уводне и завршне шпице различитих информативних, документарних и других типова емисија.
Морамо да поменемо и рекламе, које за кратко време треба да нас убеде да је неки производ баш за нас. Музика је један од најбитнијих елемената који се користи у те сврхе. Њена сврха је да се изазову позитивне емоције код гледалаца.
МУЗИКА НА ИНТЕРНЕТУ
Човек је од појаве првог носача звука, фонографа, преко магнетофона, касетофона, касета, грамофона, плоча, дискова имао тежњу да складишти, да сачува музику која му се допада. Данас се за то користе хард дискови на компјутерима, меморија на мобилним телефонима, флеш меморије, али и онлајн складишта – интернет. Поред личних складишта на интернету које нам омогућавају разне платформе, постоји једна огромна база музике од најстаријих до најновијих издања – Youtube. Ова платформа је преузела улогу издавачких кућа и омогућава брз и ефикасан начин за представљање вашег музичког пројекта и што је још битније, бесплатно представљање вашег музичког пројекта уз могућност зараде.
МУЗИКА НА ТЕЛЕФОНУ
Дуго је телефон био само средство комуникације са само једним универзалним звуком. Временом су се појавили телефонски уређаји који су имали више различитих мелодија у понуди. Онда се појавио мобилни телефон, који је у почетку био ограничен по питању музике. Први мобилни телефонски уређаји имали су у понуди 10-20 једногласних кратких мелодија изведених на компјутеру. Из тог
времена потиче и виц: Ко је Бах? Онај што пише музику за мобилни! У понуди су биле две композиције уметничке музике – Бахов Бадинери и Бизеова Арија Тореадора из опере Кармен. У неком тренутку су мобилни телефони добили могућност да сами укуцате мелодију коју хоћете, па су се они вешти издвајали из гомиле. А онда је дошла генерација мобилних телефона која је могла да користи интернет и
мобилни више није био само уређај за комуникацију, већ и за забаву. Могли сте њиме да сликате, да снимате, да слушате музику, радио… Данас мобилни телефон може да замени компјутер и пружа нам невероватне могућности.
МУЗИКОТЕРАПИЈА
Иако истраживања из ове области нису нова, коришћење музике у терапијске сврхе још увек није широко прихваћена. Бројна истраживања су показала да музика позитивно утиче на вие од 100 болести (епилепсију, дијабетес, притисак…).
МУЗИКА 