Oпера

 

ШТА ЈЕ ОПЕРА?

Опера је музичко-сценски, вокално-инструментални облик у коме се драмска радња изводи певањем, свирањем, играњем и глумом.

            Музички облик је зато што се изводи музичким елементима.

            Сценски облик је зато што има драмску радњу и у њој се глуми.

            Вокални облик је зато што се у њој пева.

            Инструментални облик је зато што се у њој свира.

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ОПЕРА?

Jacopo_Peri_1Опера је настала у Италији, у Фиренци, 1596. године. Композитор прве опере је ЈАКОПО ПЕРИ, а она се звала „ДАФНЕ”. Настала је као пројекат групе музичара и књижевника окупљених у удружење „Фирентинска камерата” са идејом оживљавања старог античког музичко-драмског облика ГРЧКА ТРАГЕДИЈА, али након стварања дела испоставило се да се ради о много сложенијој композицији. У почетку нису знали како да назову музички облик који су створили, па су му дали име ”OPERA PER MUSICA” што у преводу значи „музичко дело”. Касније је овај израз скраћен, па је остало само ОПЕРА, како је остало до данашњег дана. У почетку су опере биле сачињене само од низа делова, али у романтизму добијају јасну форму налик драмским (позоришним) делима.

ИЗВОЂАЧИ И ДЕЛОВИ ОПЕРЕ

Извођачи опере су соло-певачи, хорски певачи, балетски играчи и свирачи симфонијског оркестра. Глумаца као извођача нема зато што се глумом баве сви извођачи који се налазе на позорници (соло-певачи, оперски певачи и балетски играчи).

Пошто је опера слична класичним драмским делима (позоришним представама), она се по својој форми и облику, такође, састоји од чинова, којих може да буде 3-4, чинови се састоје од сцена, а сцене се састоје од слика.

У зависности од извођача опера се изводи на различите начине и зато се састоји од разноврсних извођачких делова:

АРИЈА – део кога изводи соло-певач сам певајући. Ту се још могу срести ДИЈАЛОГ (два соло-певача певају наизменично), ДУЕТ (два соло-певача певају истовремено), ТРИО (три соло-певача певају истовремено), КВАРТЕТ (четири соло-певача певају истовремено), КВИНТЕТ (пет соло-певача певају истовремено)…

РЕЧИТАТИВ – део кога изводи соло-певач сам изговарајући текст уз музику

ХОРСКА НУМЕРА – део кога изводи хор уз музичку пратњу

БАЛЕТСКА НУМЕРА – део кога изводе балетски играчи

ОРКЕСТАРСКА НУМЕРА – део кога изводи оркестар, а тренутно на сцени нема било каквих других дешавања

УВЕРТИРА – део кога изводи оркестар на почетку опере (увод у оперу)

Главни извођачи опере су соло-певачи. Они изводе све главне и споредне појединачне улоге. Подела улога се врши на основу њиховог квалитета и висине гласа. По висини гласа, сви гласови се деле на:

ЖЕНСКЕ                                                            

СОПРАН (ita.sopra-преко) – највиши женски глас                                                       

МЕЦОСОПРАН (ita.mezzo-пола) – средњи женски глас                                                     

АЛТ (lat.altus-висок) – најнижи женски глас                                                    

МУШКЕ

ТЕНОР (lat.tenere-држати) – највиши мушки глас

БАРИТОН (grč.baritovos-дубоко, тешко) –средњи мушки глас

БАС (ita.basso-низак) – најнижи мушки глас

Најпознатији оперски певачи свих времена су: 

Приликом стварања опере, композитори су се, углавном придржавали правила, да млађим ликовима компонују мелодије за више гласове (сопран, мецосопран, тенор), а за старије ликове ниже мелодије за бас, баритон или алт. Хор и балет у свакој опери имају улогу народа, масе…

ОПЕРСКЕ КУЋЕ

Опере се изводе у специјализованим установама које су у потпуности опремљене за то – ОПЕРСКИМ КУЋАМА. Свака оперска кућа мора испод позорнице да има део за оркестар.

Orkestar

b090415theaudition2

madam-baterflaj-foto-narodno-pozoriste-1360060741-263490

paris opera

Миланска скала

 1.Milanska skala milano la Scala milano_scala la-scala-milano7

Ковент гарден у Лондону

5.Koventgarden londonroyaloperahouse  SuperStock_1801-18713 ENGLISH NATIONAL OPERA - LONDON COLISEUM, ST MARTINS LANE, COVENT GARDEN, LONDON, WC2 STRAND, UK, FRANK MATCHAM (ORIGINAL) & RHWL (RESTORATION), OVERALL OF AUDITORIUM WITH CEILING

Гранд опера у Паризу

10.Pariska opera 12.Pariska opera paris oopera  Paris_Opera Paris_Opera_ paris_opera_3 Pariska opera Pariska opera.

Баљшој опера у Москви

13.Baljsoj teatar blog-75-bolshoy-theatre Russia Bolshoi Theater Baljsoj_Teater

Бечка државна опера

vienna-state-opera-lg 3018736873_613d97b465 viena images (2) Vienna_Oper_inside_f images (1) imagesimages (3)

Метрополитен опера у Њујорку

7.Metropoliten metOpera operahouse29 NewYork_MetropolitanOper_2 usa_nyc_metropolitanopera_2 methdorfeo Metropolitan_Opera_staircase_from_above

Сиднејска опера

120103-A422_xlarge download sydney-oper sydney-opera-house_1024x768_24228 Sydney-opera-house-6 Sidnejska opera sydney-opera-house

У нашој земљи нема оперских кућа, већ се опере изводе у позориштима која су прилагођена за оперска извођења. То су:

Народно позориште у Београду

narodno_pozoriste_beograd images 116337898049284395958eb187166949_368x243 narodno pozoriste bg 380777_narodno-pozoriste-01foto-zeljko-safar_orig

Српско народно позориште у Новом Саду

Srpsko_Narodno_Pozoriste_NS srpsko-narodno-pozoriste 1133 Srspko-Narodno-Pozoriste-10

Народно позориште у Нишу

narodno-pozoriste-nis-02-s-lazarevic-(2) 215px-Nisko_pozoriste 1-2

Мадленијанум у Београду

madlenianum1 zgrada_1 madlenianum 391737_9510QB4BzhHZzduhtCbYgz_NQ

СТВАРАЊЕ ОПЕРЕ

Најзначајнија особа у стварању једне опере је композитор. Он се бави компоновањем (стварањем музике). Да би кренуо за осмишљавањем музике мора да има припремљен текст опере, тј. ЛИБРЕТО. То је литерарно прерађени текст за оперу, а особа која то обавља је ЛИБРЕТИСТ, по занимању најчешће књижевник. Тематика може да буде разноврсна – од романа и дрмских дела, преко историјских догађаја до потпуно нових, измишљених прича. Брзина и начин којом ће композитор стварати једно дело је потпуно индивидуално и зависи од навике, композитора, његове маште, инспирације, времена, других обавеза… у историји музике било је музичара који су стварали опере за 15-так дана, али и оних који су их писали по 20 година и нису их завршили. У сваком случају колико год тај процес трајао, када се заврши писање опере сви написани делови се спајају у заједнички нотни запис који се зове ПАРТИТУРА. То је огромна књига у којој једна страна представља само један ред нотног записа кога сачињава читав низ линијских ситема за сваког извођача посебно.

НАЈПОЗАНТИЈИ ОПЕРСКИ КОМПОЗИТОРИ И ЊИХОВЕ ОПЕРЕ

VERDI,Djuzepe

ЂУЗЕПЕ ВЕРДИ

„Травијата”, „Трубадур”, „Риголето”, „Набуко”, „Аида”,  „Моћ судбине”, „Фалстаф”, „Дон Карлос”, „Бал под маскама”…

Либрето опере „Травијата”

Либрето опере „Трубадур”

Либрето опере „Риголето”

Либерто опере „Набуко”

Либрето опере „Аида”

rossini2ЂОАКИНО РОСИНИ

„Севиљски берберин, „Виљем Тел”…

Либрето опере „Севиљски берберин”

PUCINI,DJakomo.ЂАКОМО ПУЧИНИ

„Тоска”, „Боеми”, „Мадам Батерфлај”…

Либрето опере „Мадам Батерфлај”

250px-Vincenzo_bellini

ВИНЧЕНЦО БЕЛИНИ

„Норма”

Либрето опере „Норма”

MOCART,Volfgang Amadeus-

ВОЛФГАНГ АМАДЕУС МОЦАРТ

„Бастијен и Бастијена”, „Отмица из Сараја”, „Тако чине све”, „Фигарова женидба”, „Дон Жуан”, „Чаробна фрула”

Либрето опере „Чаробна фрула”

Либрето опере „Фигарова женидба”

wagner_370

РИХАРД ВАГНЕР

„Танхојзер”, „Лоенгрин”, „Холанђанин луталица”, „Прстен Нибелунга”…

Либрето опере „Лоенгрин”

VEBER,Karl Marija

КАРЛ МАРИЈА ВЕБЕР

„Чаробни стрелац”

Либрето опере „Чаробни стрелац”

bizet

ЖОРЖ БИЗЕ

„Кармен”

Либрето опере „Кармен”

GLINKA,Mihail Ivanovic

МИХАИЛ ИВАНОВИЧ ГЛИНКА

„Иван Сусањин”

borodin

АЛЕКСАНДАР БОРОДИН

„Кнез Игор”

Либрето опере „Кнез Игор”

large_258

МОДЕСТ МУСОРГСКИ

„Борис Годунов”

Rimski_Korsakov_image_02

НИКОЛАЈ РИМСКИ-КОРСАКОВ

„Бајка о Цару Салтану”

Tchaikowsky_image_01

ПЕТАР ИЉИЧ ЧАЈКОВСКИ

„Пикова дама” и „Евгеније Оњегин”

smetana

БЕДЖИХ СМЕТАНА

„Продана невеста”

ПРИПРЕМАЊЕ ОПЕРЕ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ

Последња ставка у представљању једне опере је њена припрема за извођење, која попут стваралаштва, није нимало лака. Свака оперска кућа прави репертоар опера које ће се те сезоне (сезона почиње у октобру) припремати. Одређују се две најбитније особе за припрему сваке нове опере, а то су ДИРИГЕНТ и РЕДИТЕЉ. Њих двојица, заједничким снагама, анализирају оперу коју су добили за припрему и осмишљавају њен изглед. Након подела улога извођачима, а то се ради у зависности од могућности оперске куће (и финансијске и извођачке), прелази се на припрему. Диригент припрема све музичке делове, а редитељ све глумачке и остале делове опере. Диригент редовно одржава пробе уз помоћ КОРЕПЕТИТОРА са свим певачим и хором, као и пробе са сваком групом инструмената у оркестру посебно. Затим прелази на групне пробе, а затим и на заједничке пробе. Балет за то време, такође уз помоћ корепетитора, али и КОРЕОГРАФА увежбава играчки део. Кореограф ради и сапевачима око делова када они треба да се крећу по сцени или чак и играју. За све то време редитељ износи своје идеје КОСТИМОГРАФУ и СЦЕНОГРАФУ који у складу са тим идејама осмишљавају и праве нацрте о костимима за извођаче и изгледу сцене. Ретко када се праве нови костими за све извођаче, већ се углавном за хор и споредне ликове користе костими које свака оперска кућа има већ у својој гардероби и који се по потреби преправљају. Израдом костима бави се велики број људи и то кројачи, обућари, власуљари (праве перике), фризери, шминкери… И када је израда сцене у питању нацрти морају да буду прецизни и добро осмишљени да би се сценографија у одређеном тренутку склонила са сцене што је брже и лакше могуће, као и друга сцебографија поставила што брже. У изради сценографије укључени су столари, молери, елктричари, кројачи, људи који се баве специјалним ефектима…

Када се све припреми и увежба долази се до ГЕНЕРАЛНЕ ПРОБЕ, након које следи прво извођење ПРЕМИЈЕРА, а након ње иду РЕПРИЗЕ. Током самог извођења још две особе су јако битне, а то су ШАПТАЧ који помаже певачима у случају да забораве текст и ИНСПИЦИЈЕНТ који је уз сарадњу својих помоћника задужен за сва дешавања иза сцене – да извођачи на време изађу на сцену, да се промени сценографија, да се спусти или подигне завеса на време, да се упале, пригуше или угасе светла. да се пусте специјални ефекти у одговарајућем тренутку…

СРПСКА ОПЕРА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Научи што више о музици да би је заволео. Она ће улепшати и тебе и свет.

%d bloggers like this: