Романтизам

Зашто Бетовен на почетку текста о романтизму, када знамо да је Бетовен представник класицизма?

Бетовен је, не само периодом у коме је живео, већ и својим стваралаштвом, композитор чија дела припадају и класицизму и романтизму. За њега се каже да је он „последњи класичар и први романтичар”.

Значи Бетовен је овде, као увод у причу о романтизму, али и да уживамо слушајући ово прелепо дело.

РОМАНТИЗАМ је период XIX века. Карактерише га изражавање емоција и различитих расположења и стваралаштво које се ослања на осећања.

Када су инструменти у питању клавир преузима вођство од виолине. Примат који је имао у делима клачичара, постаје још наглашенији у романтизму. Технички се усавршава током XIX века и развија техника врхунског умећа свирања – виртуозитета. Појављују се прави пијанисто виртуози – Фредерик Шопен, Франц Лист… Ово изванредно умеће свирања, којим су се првобитно бавили сами композитори, најављује појаву занимања ИЗВОЂАЧ МУЗИКЕ (што ће током XX века бити потпуно нормална ствар).

С обзиром да уметничка дела одражавају тренутно расположење композитора настаје читав низ кратких композиција – минијатура, првенствено за клавир, али и глас и клавир…

Најпопуларнији су били следећи музички облици:

СОЛО-ПЕСМА (композиција за соло-певача уз клавирску пратњу)

ЕТИДА (технички изузетно захтевна композиција која служи за увежбавање технике свирања, а у неким случајевима има и  концертни карактер)

ИМПРОМПТИ (композиција слободног облика, делује као импровизација)

НОКТУРНО (ноћна музика)

БАЛАДА (драматичне композиције, најчешће тмурне, наративног карактера)

У уметничку музику се уводе народне игре које добијају концертни карактер. То су, такозване, СТИЛИЗОВАНЕ ИГРЕ. Најпопуларније су биле:

ПОЛОНЕЗА

МАЗУРКА

ВАЛЦЕР

Током романтизма долази до повезивања различитих уметности, занимања за прошлост, историјске теме и слично при чему се ствара ПРОГРАМСКА МУЗИКА. Насупрот апсолутној музици, то је била музика  којом се описује нешто (личност, природа, историјски догађај, слика, књижевно дело, животиње…).

Иако се појављује пуно нових музичких облика, у романтизму место налазе и музички облици класицизма и старијих периода. Реч је, нарочито, о великим музичким целинама – опери, концерту, симфонији, камерним делима, сонатама, а балет постаје самостални музички облик. Током романтизма граде се посебне зграде у којима се изводи музика (концертне дворане и оперске куће).

ОПЕРА

КОНЦЕРТ

СИМФОНИЈА

БАЛЕТ

Многи народи се по први пут укључују у европско музичко стваралаштво. То су углавном словенске земље, а најзначајније су Русија, Пољска, Мађарска, Чешка. Наша земља, такође, добија своје прве школоване музичаре. Музичком развоју се активније враћају и скандинавске земље.

Ствара се нови вид компоновања – национални, другачије назван НАЦИОНАЛНЕ ШКОЛЕ. Музичари користе музичку традицију свог народа – народне мелодијске и ритмичке мотиве, језик, дела својих књижевника, своје легенде, историјске догађаје…

Посебно интересовање за фолклор доводи до стилизације народних игара. СТИЛИЗОВАНЕ ИГРЕ су народне игре, које су нашле своје место у уметничкој музици. Изводе се концертно и уз њих не може да се игра. најзначајније игре које су добиле и своју стилизовану варијанту су мазурка, полонеза, валцер, полка, чардаш, коло…

Музика у Србији почиње са развојем средином XIX века. Стилски оквити у којима се развијала били су блиски европским. Разлог томе је што су се наши први музичари школовали у западноевропским земљама, које су у музици поставиле темеље.

Први школовани српски музичар био је Корнелије Станковић, свестрани музичар – пијаниста, композитор и хоровођа. Посебан историјски значај има његово записивање и обрада српског народног црквеног појања, као и српских народних песама.

Први видљиви помаци у развоју српске уметничке музике уочавају се у периоду од краја XIX века до почетка XX века. То је време када се основане важне институције музичког живота у Србији – позоришта у Новом Саду и Београду, прва оперска кућа на Булевару Жарка Савића у Београду, Оркестар краљеве гарде, Српска музичка школа у Београду, Музичка школа у Новом Саду и музичка школа „Станковић” у Београду, значајни хорски ансамбли на челу са Београдским певачким друштвом.

Два најзначајнија музичара овог периода су Јосиф Маринковић и Стеван Стојановић Мокрањац. Поред њих појављује се и млађа генерација аутора, такозване, „београдске школе” – Станислав Бинички, Петар Коњовић, Стеван Христић, Милоје Милојевић…

Списак најзначајнијих композитора романтизма (кликом на име сваког од њих можете се упознати са њиховим животом и стваралаштвом):

Немачка

Карл Марија Вебер

Франц Шуберт

Хектор Берлиоз

Феликс Менделсон

Роберт Шуман

Рихард Вагнер

Јохан Штраус – млађи

Јоханес Брамс

Густав Малер

Италија

Николо Паганини

Ђоакино Росини

Ђузепе Верди

Ђакомо Пучини

Винченцо Белини

Русија

Михаил Иванович Глинка

Александар Бородин

Модест Мусоргски

Петар Иљич Чајковски

Николај Римски-Корсаков

Пољска

Фредерик Шопен

Мађарска

Франц Лист

Француска

Камиј Сен-Санс

Жорж Бизе

Жак Офенбах

Чешка

Антоњин Дворжак

Беджих Сметана

Норвешка

Едвард Григ

Србија

Корнелије Станковић

Јосиф Маринковић

Стеван Стојановић Мокрањац

Кључни појмови: РОМАНТИЗАМ, XIX ВЕК, ОСЕЋАЊА, КЛАВИР, ВИРТУОЗ, ИЗВОЂАЧ МУЗИКЕ, МИНИЈАТУРЕ, СОЛО-ПЕСМА, ЕТИДА, СТИЛИЗОВАНЕ ИГРЕ, МАЗУРКА, ПОЛОНЕЗА, ПРОГРАМСКА МУЗИКА, АПСОЛУТНА МУЗИКА, НАЦИОНАЛНЕ ШКОЛЕ, ПРВИ СРПСКИ МУЗИЧАР

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Научи што више о музици да би је заволео. Она ће улепшати и тебе и свет.

%d bloggers like this: