Музика у Србији у XIX и XX веку

Мало подсећање на композиторе које смо помињали Mouse icon

О активнијем музичком животу у Србији може се говорити тек од времена после II српског устанка (1815-1817), а то је било време прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Желећи да се у дворском начину живота изједначи са осталим европским владарима, кнез Милош је основао оркестар са професионалним музичарима. Оркестар је свирао на дворским и државним свечаностима и, према потреби, за црквене празнике. Ансамбл је водио Јосиф Шлезингер, који је у то време радио као професор музике деци богатије властеле и организатор музичког живота.

Корнелије Станковић Mouse icon (1831-1865) је први српски школовани музичар. Посебну пажњу поклањао је српској духовној и световној фолклорној традицији. Био је дугогодишњи диригент Првог београдског певачког друштва, једног од најстаријих црквених хорских ансамбала код нас. Бавио се и мелографијом – сакупљањем и записивањем фолклорних мелодија.

На деловање Корнелија Станковића надовезује се и рад Даворина Јенка Mouse icon (1835-1914), Словенца по рођењу, али композитора који је оставио посебан траг у српској музичкој историји. Он је био Станковићев наследник на месту хоровође Првог београдског певачког друштва. Био је и диригент и музички директор Народног позоришта у Београду, што је допринело његовом великом стваралачком опусу у области сценске музике (музике за позоришне представе) и стварања новог музичког облика – комада са певањем.

Још један хоровођа Првог београдског певачког друштва, био је најзначајнији српски музичар, Стеван Стојановић Мокрањац Mouse icon (1856-1914). Поред значајног композиторског и мелографског рада, он је и оснивач прве српске музичке школе (данас Музичка школа „Мокрањац” у Београду). Иза њега су остала најеминентнија дела српске уметничке музике – 15 руковети, Литругија светог Јована Златоустог и Опело.

Мокрањчев савременик био је Јосиф Маринковић Mouse icon (1851-1931), композитор и творац српског лида, тј. српске соло-песме. Занимљиво је, да је и он био хоровођа Првог београдског певачког друштва. Компоновао је соло-песме, духовну музику (најзначајнија је Литургија).

Станислав Бинички Mouse icon (1872-1942) је музичар који је обогатио музички живот српске престонице, али и задужио српски народ оснивањем значајних музичких институција. Основао је први Симфонијски оркестар у Србији (Београдски војни оркестар 1899.), био је први диригент и директор Београдске опере која је основана 1920. године и написао је прву српску оперу „На уранку”.

Велики допринос српској опери дао је Петар Коњовић (1883-1970). Његова најзначајнија опера је „Коштана”. Аутор је прве српске симфоније 1907. године – Симфонија c-moll. Писао је и камерну музику, соло-песме…

Један од најзначајнијих српских композитора између два светска рата био је Милоје Милојевић Mouse icon (1884-1946). Компоновао је дела различитих жанрова. Најзначајније су му симфоније, камерна и солистичка дела, соло-песме, хорска музика.

Још један музичар који је своје стваралаштво везао за позориште је Стеван Христић Mouse icon (1885-1958). Био је дугогодишњи диригент у Народном позоришту у Београду, па је и сценска музика центар његовог стваралаштва, нарочито балет „Охридска легенда”. Био је један од музичара који је српску музику уздигао на европски ниво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: