Наставни план и програм музичке културе за VIII разред

1 час недељно, 34 часа годишње

Циљ и задаци 

Циљ наставе музичке културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да

–         упознају музичке културе путем обраде тема повезаних са музиком различитих епоха;

–     развију музикалност и креативност;

–         негују смисао за заједничко и индивидуално музицирање у свим облицима васпитно-образовног рада са ученицима.

Задаци наставе музичке културе су следећи:

–         стварање разноврсних могућности  да кроз различите садржаје и облике рада током наставе музичке културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе музичке културе буду у пуној мери реализовани

–         стицање знања о музици различитих епоха

–         стицање знања о музици различитих епоха;

–         развијање способности извођења музике (певање/свирање);

–         развијање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музике;

–         подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање и стварање музике);

–         даље упознавање изражајних средстава музичке уметности;

–         оформити и неговати рад школског ансамбла.

Оперативни задаци

Ученик уме да:

–         препозна основне елементе музичке писмености – опише основне карактеристике:

–– музичких инструмената;

–– историјско-стилских периода;

–– музичких жанрова;

–– народног стваралаштва.

Ученик уме да анализира повезаност:

–         музичких елемената и карактеристика музичких инструмената са музичком;

–         изражајности (нпр. брз темпо са живахним карактером);

–         структуре и драматургије одређеног музичког жанра (нпр. оперски финале са

–         догађајима у драми);

–         облика народног музицирања са специфичним контекстом народног живота.

Ученик:

–         зна функцију елемената музичке писмености и извођачких састава у оквиру музичког дела;

–         разуме историјске и друштвене околности настанка жанра и облика музичког фолклора;

–         критички и аргументовано образлаже свој суд;

–         уме креативно да комбинује изражајне музичке елементе у естетичком контексту (одређени музички поступак доводи у везу са жељеним ефектом).

Ученици умеју да:

–         препознају теме из  познатих композиција домаћих и страних аутора;

–         упознају музику различитих жанрова ;

–    буду ангажовани  у свим музичким активностима и сами стварају музику;

–         активно учествују у припремању програма за такмичења и јавне наступе;

–         стечена стваралачка искуства и искуства у слушању музике користе за процену својих и других музичких дела.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА 

Упознавање музике различитих епоха и извођење музике 

Примењивати стечена знања о музици различитих епоха кроз музичке примере.

*РОМАНТИЗАМ

Клавирска музика романтичара: стилизација нових игара (мазурка, полонеза и др.), романтичарске минијатуре. Програмска музика романтизма. Опера и балет романтичара (Росини, Вебер, Верди, Вагнер, Бородин, Чајковски). Симфонија романтичара. Романтичарски концерт. Националне школе у романтизму. Српска музика 19. века: Станковић, Маринковић, Мокрањац.

* Овај део о романтизму је преузет из Наставног плана и програма музичке културе са промотивног ЦД-а са плановима за више предмета Завода за уџбенике.

МУЗИКА XX ВЕКА

Правци музике XX века: експресионизам, неокласицизам, модерна и постмодерна. Џез у музици XX века. Примењена музика (филм и позориште). Жанрови популарне музике. Традиционални жанрови у XX веку: опера, балет, симфонијска и концертантна музика. Српска музика XX века: Коњовић, Христић, Милојевић. Модерна и постмодерна у српској музици.  

Упознавање музике различитих епоха и извођење музике 

Примењивати стечена знања о музици различитих епоха кроз музичке примере.

Основе музичке писмености

Стечена знања из музичке културе проширивати и примењивати на примерима за певање и свирање.

Стварање музике

–         Подстицање музичке креативности кроз импровизацију на доступним инструментима.

–         Стварање дечјих композиција.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

У програму наставе музичке културе за осми разред истакнуто место има стицање знања о музици, које се остварује праћењем њеног развоја у различитим епохама. Циљ наставе заснован је на обради тема значајних за разумевање улоге музике у друштву, упознавање музичких изражајних средстава, жанрова и облика, као и истакнутих стваралаца и извођача. Ови циљеви се остварују слушањем музичких дела и активним музицирањем (певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоријски појмови у оваквом приступу планирани су у функцији бољег разумевања музике и музичког дела.

Основни принцип у остваривању циљева и задатака наставе музичког васпитања јесте активно учешће ученика на часу. У том процесу неопходно је на једном часу обухватити различита подручја из програма предвиђеног за тај разред и комбиновати различите методе и облике рада у настави. Час посвећен само једном подручју и извођен само једном методом (применом само једне методе) није дидактички и методички осмишљен, делује демотивационо и монотоно – незанимљив је за ученике.

Реализација наставе музичке културе:

–         стицањем знања о музици;

–         певањем, свирањем и стицањем музичке писмености;

–         слушањем музике;

–         неговањем дечјег музичког стваралаштва.

Групним и појединачним певањем или свирањем развија се интересовање ученика за активно учествовање у музичком животу своје средине.

Препоруке за остваривање наставног програма

Стицање знања

Ученици усвајају знања о делатности музичке професије. За усвајање и утврђивање садржаја наставе  музичка култура у осмом разреду, треба користити следеће наставне методе: дијалошку, методу демонстрације и показивања, монолошку и др. Приликом обраде тема обавезно користити очигледна средства и увек их повезивати са слушним примерима и извођачком праксом.

Слушање музике

У области СЛУШАЊА МУЗИКЕ ученик уме на основу слушања музичких примера да именује:

–          музичке изражајне елементе;

–         извођачки састав;

–         музичке жанрове;

–         српски музички фолклор.

–         опише и анализира карактеристике звучног примера кроз садејство опажених музичких елемената (нпр. узбуркана мелодија као резултат специфичног ритма, темпа, агогике, динамике, интервалске структуре);

–          препозна структуру одређеног музичког жанра;

–         структуралном и драматуршком димензијом звучног примера;

–         жанровским и историјско-стилским контекстом звучног примера;

–         контекстом настанка и применом различитих облика музичког фолклора.

Основе музичке писмености

–         Обнављање стечених знања из музичке писмености на конкретним музичким примерима (предзнаци, ознаке за динамику и темпо, нотне вредности, обрађене лествице).

–         Анализа музичких елемената и карактеристика (темпо, карактер).

–         Упознавање функције елеманата музичке писмености и извођачких састава.

Извођење песама по слуху и из нотног текста:

–         указивање на значај правилне хигијене гласа, стална брига о положају тела при певању, вежбе за певачко дисање, вежбе артикулације, распевавање уз инструменталну пратњу и без ње, певање каденце;

–         учење песме почиње увођењем у тематику, затим следи наставниково тумачење литерарног текста са наглашавањем васпитних елемената;

–         приликом учења песама по слуху прво се демонстрира оригинални облик песме (у темпу, са динамиком), а затим се врши једноставна анализа песме због разумевања форме (заједничко уочавање понављања и контраста);

–         приликом учења песама из нотног текста прво се врши анализа записа песме (уочавају се: кључ, предзнаци, такт уз пробу тактирања, динамичке и артикулационе ознаке, дужине и имена тонова), затим се нотни текст ишчитава parlato (са понављањима док се текст не утврди), уради се вежба распевавања и прелази на певање док наставник свира мелодију;

–         осмишљавање почетне интонације песме остваривати инструменталним уводом;

–         песма се учи по деловима и фразама, уз инструменталну пратњу која се у почетку своди на мелодију (аранжмане додати тек пошто је песма научена);

–         теже ритмичке фигуре и мелодијске скокове обрађивати комбиновањем понављања и увежбавања;

–         током учења непрекидно инсистирати на изражајном и доживљеном певању.

Музичко извођење

У области МУЗИЧКОГ ИЗВОЂЕЊА ученик уме да:

–         пева једноставне дечје, народне или популарне композиције;

–         изводи једноставне дечје, народне или популарне композиције на бар једном инструменту;

–         изводи разноврсни музички репертоар певањем и свирањем, као солиста и у

школским ансамблима;

–         свира на инструменатима Орфовог инструментаријума;

–         свира на фрулици, мелодици, тамбури, гитари и другим доступним инструментима;

–         свира примере из музичке литературе.

Музичко стваралаштво

У области МУЗИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА ученик уме да:

–         направи музичке инструменте, користећи предмете из окружења;

–         осмисли мање музичке целине на основу понуђених модела;

–         изводи пратеће ритмичке и мелодијско-ритмичке деонице на направљеним музичким инструментима;

–         учествује у одабиру музике за дати жанровски и историјски контекст;

–         осмишљава пратеће аранжмане за Орфов инструментаријум и друге задате музичке инструменте;

–         импровизује и/или компонује мање музичке целине (ритмичке и мелодијске) у оквиру различитих жанрова и стилова;

–         осмисли музику за школску представу, приредбу, перформанс;

–         импровизује мелодије на задати текст.

Дидактичко-методичка упутства

Садржаји наставе ученицима пружају знања и информације из области музичке уметности, која су неопходна за даље разумевање, доживљавање, праћење и процењивање основних музичких вредности.   За успешну реализацију садржаја наставе музичке културе неопходно је остварити основни дидактички предуслов: кабинет са наставним и очигледним средствима. Основна наставна средства су: клавир, комплет Орфовог инструментарија за све ученике, табла са линијским системима, квалитетни уређај за слушање музике, а пожељни су и компјутер, уређај за емитовање, Ди-ви-ди са пратећом опремом. Очигледна наставна средства су: слике појединачних инструмената, гудачког и симфонијског оркестра, слике страних и домаћих композитора и извођача, угледних и значајних посленика из области музичке уметности, квалитетни снимци примера.

Садржаји музичке културе пружају  ученицима довољно знања и способности за формирање истанчаног музичког укуса (критеријума за избор правих музичких садржаја) и помоћи да разликују стварне вредности и квалитете у свету музике која их окружује у свакодневном животу од оних садржаја који не доприносе развоју њихове музичке перцепције, укуса и естетског васпитања.

Усвајање знања ученика зависи од методичке организације часа, која мора бити добро планирана, осмишљена и занимљива. На часовима је неопходно ученике претходно ваљано мотивационо припремити за активно учешће у наставном раду,  а сам час музичке културе треба да код ученика подстиче уметнички доживљај музичког дела које се интерпретира. Различитим облицима и методама рада у настави, техникама и очигледним средствима ученици се подстичу на усвајање нових знања.Наставник је у наставном раду  равноправни учесник у свим активностима.

Домаће писмене задатке или писане тестове, контролне задатке, реферате не треба задавати ни у једном разреду.

Садржаје наставе, кад год је то могуће, повезивати са другим наставним предметима, музичким животом друштвене средине и учествовати на такмичењима и музичким приредбама.

ЗАХТЕВИ ПРОГРАМА ПО АКТИВНОСТИМА

Извођење музике

Певањем песама ученик стиче нова сазнања и развија музички укус. Извођењем музике ученик овладава појмовима из основа музичке писмености. Циљеви и задаци наставе доприносе развијању љубави према музичкој уметности, подстицању смисла за лепо, формирању естетских критеријума и свестраном развоју личности ученика, да ученика оплемени и да му улепша живот.

Приликом избора композиција наставник полази од психофизичког развоја ученика и њима блиских садржаја, ширећи при том њихова интересовања и обогаћујући дотадашња знања новим садржајима. Такође, потребно је да се сагледају и оцене могућности ученика неопходне за избор и реализацију композиција  за  певање и свирање.

Приликом интерпретације песме по слуху потребно је извршити анализу песме, обрадити текст и утврдити о чему песма говори, као и одредити лествицу  у којој је написана. За сазнавање и доживљавање народне песме важно је разумети њено етничко и географско порекло, улогу песме у народним обичајима или свакодневном животу.

Такође, у поступку избора предложених песама, неопходно је водити рачуна о томе да у току рада буду заступљене: државна химна, Химна Светом Сави, уметничке, народне и пригодне песме савремених дечјих композитора, као и композиције  које  су  стварала деца, заступљене на фестивалима дечјег музичког стваралаштва  . Ради актуелизације програма, наставник, такође, може предложити и понеку песму изван програма предложених композиција ако је у складу са циљевима  и задацима предмета и уколико одговара критеријумима васпитних и уметничких вредности.

Посебну пажњу посветити изражајности интерпретације – динамици, фразирању, доброј дикцији.

Музичко извођење

            У раду користити ритмичке и мелодијске инструменте. Пошто су ученици описмењени, свирање на мелодијским инструментима биће олакшано јер се могу користити нотни примери песама које су солмизационо обрађене.

Различитим наставним поступцима потребно је подстицати дечје предиспозиције за музичко обликовање и омогућити им да доживе радост свирања, чиме се богати личност у осетљивом периоду  емоционалног сазревања.

Обавезно је извођење државне химне и Химне Светом Сави.

У сваком одељењу постоји један број ученика који има веће или мање потешкоће у певању. Таквим ученицима пружити могућност афирмације свирањем на дечјим музичким инструментима и учешћем у групном музицирању.

Слушање музике

            Слушање музике је активни психички процес, који обухвата емоционално доживљавање и мисаону активност ученика. Улога наставника у организовању правилног приступа слушању музике суштински је важна за естетски однос према музици и за тумачење и доживљавање музичког дела. Слушање музике је у функцији стицања знања о музици и део је обраде задатих тема.

Пре часова слушања музике потребно је методички тако организовати наставу да се прво обнове знања из области музичких изражајних средстава, која се стављају у функцију изабраног примера. Треба избегавати утврђене методске поступке и трагати за новим приступом у складу са делом које се обрађује. Личност ствараоца се представља целовито, у  складу  са  његовим уметничким портретом  и са основним хронолошким подацима, уз одабране анегдоте и уз настојање да се ученикова знања из различитих области повежу и ставе у функцију разумевања слушаног дела.

Елементи музичког облика могу се усвајати графичким представљањем, али је неопходно инсистирати на звучној представи сваког облика као основи разумевања. Музички облици се усвајају у оквиру историјског контекста у којем су се појавили. Пожељно је користити паралеле са савременим стваралаштвом  корелација са  осталим сродним  наставним  предметима.

Музичко стваралаштво

Дечје музичко стваралаштво представља виши степен активирања музичких способности које се стичу у свим музичким активностима, а као резултат креативног односа према музици. Оно има велику васпитну и образовну вредност: подстиче музичку фантазију, обликује стваралачко мишљење, продубљује интересовања за музичку уметност и доприноси трајнијем усвајању и памћењу музичких репродуктивних  активности и знања.

Наведене активности треба вредновати у складу са стваралачким ангажовањем ученика, а не према квалитету насталог дела јер су и најскромније музичке импровизације педагошки оправдане.

Праћење и вредновање ученика

Да би се остварио процес праћења напредовања и степена постигнућа ученика у настави музичке културе, неопходно је да наставник претходно упозна музичке способности сваког ученика.

Вредновање усвојеног знања и оцењивање ученика у настави  спроводи се организовано. У поступку вредновања знања, наставник посебно прати развој сваког ученика, његов рад, залагање, интересовање, став, умешност, креативност и слично. Такође, наставник прати развој личности у целини и објективно процењује колико је ученик савладао програмске захтеве.

Смисао и сврха оцењивања у настави музичке културе не  треба  да се односе искључиво на оцену и процену музичких способности, већ је потребно да буду у функцији награде и подстицања за залагање, интересовање, љубав према музици. Оцену треба користити као облик мотивације: она треба ученике да мотивише на музичке активности и на бављење музиком, у складу с њиховим стварним способностима и потребама.

Домаће писмене задатке или писане текстове, контролне задатке и слично не примењивати у настави музичке културе ни у једном разреду. Наставни садржаји музичке културе остварују се само у школи.

ПРОГРАМ ДОДАТНОГ РАДА

              Додатна настава се организује за ученике који су посебно додатно мотивисани за сазнавање, учење и проширивање знања у области музичке уметности, као и за свирање на појединим инструментима.

Задаци наставе су:

–         развијање музичке способности ученика и жељу за активним музицирањем и  учествовањем у школским ансамблима;

–         корелација инструменталне наставе са  теоријским знањима из области музике;

–         подстицање креативних способности ученика и смисла за колективно музицирање.

Програмом и садржајима додатне наставе обухватити одговарајуће уџбенике, приручнике и збирке за поједине инструменте.

Своја постигнућа у додатној музичкој настави ученици представљају и приказују на школским и другим приредбама.

ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

У свакој основној школи могу се основати: групе певача вокалних солиста и солиста инструменталиста који увежбавају соло песме, краће комаде, дуете, терцете, квартете; мали камерни инструментални састави; секције љубитеља слушања музике – који ће слушати разна музичка извођења у школи или ван ње (концерте, радио и телевизијске емисије, музичке филмове и сл.). Осим секција вокалних солиста, инструменталних солиста и љубитеља слушања музике, могуће је организовати секцију младих композитора и са њима радити  индивидуално на развоју музичке креативности. Такође, могуће је основати секцију младих етномузиколога, који ће прикупљати недовољно познате или готово заборављене песме средине у којој живе. Број и врста музичких секција које је могуће оформити у основној школи у односу на способности и интересовања ученика одређени су само афинитетом ученика и ентузијазмом наставника. За слободне активности одређује се 1 час недељно.

Рад формираних секција одвија се континуирано током целе школске године.

ХОР

Свака основна школа је обавезна да организује рад хорова, и то: хор млађих разреда и хор старијих разреда. У свакој школи у којој постоје услови треба основати школски оркестар. Часови хора и оркестра се у оквиру 40-часовне радне недеље изводе континуирано од почетка до краја школске године, у складу са наставним програмом.

Репертоар школских хорова обухвата одговарајућа дела домаћих и страних аутора различитих епоха.

У току школске године хор изводи најмање десет композиција.

ОРКЕСТАР 

Школским оркестром се сматра инструментални ансамбл са најмање десет инструменталиста који изводе композиције у најмање три деонице. Оркестри могу бити састављени од инструмената који припадају истој породици (блок флауте, мандолине, тамбуре, хармонике, Орфов инструментаријум итд.), или мешовитог су  састава, према расположивим инструментима. Репертоар школског оркестра чине дела домаћих и страних композитора различитих епоха, у оригиналном облику или прилагођена за постојећи школски састав.

У току школске године оркестар изводи најмање осам дела, од којих нека заједно са хором. 

КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА ПЕВАЊЕ И СВИРАЊЕ

Химне

Државна химна

Химна Светом Сави

Школска химна

Народна музика

Наджњева се момче и девојче

Све тичице запјевале

Седи мома на пенџеру

Ти, једина

Трескавица коло

Шано, душо

Духовне песме 

Божићу, наша радости

Исајија Србин – Алилуја

Помози нам, драги Боже

К. Станковић – Многаја љета

Тропар за Божић

Тропар Светом Сави

С. Мокрањац – одломак из литургије, Буди имја 

Староградске песме 

Ајде, Като, ајде, злато

Небо је тако ведро

Што се боре мисли моје

Ој, јесенске дуге ноћи

У тем Сомбору

Песме из балканских ратова и светског рата     

Капетан Коча путује

Креће се лађа француска

Тамо далеко 

Канони

М. Преторијус – Живела музика

М. Преторијус – Освану дан

Ј. Хајдн – Интервали

Песме које су компоновала деца

Избор песама награђених на фестивалу дечјег музичког стваралаштва.

Песме националних мањина

Ak kojun (турска)

Зека (мађарска)

Мала птица (албанска)

Родиле су трњине (русинска)

Тодоро, Тодорке (бугарска)

Црвена јабука (словачка)

Чобанчић (румунска)

Ђелем, ђелем (ромска)

Забавна и филмска музика 

Избор савремених популарних песама.

КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА РАД ХОРОВА

Химне

Државна химна

Химна Светом Сави

Песме домаћих аутора 

К. Бабић – Балада о два акрепа

И. Бајић – Српски звуци

З. Вауда – Мрави

З. Вауда – Пахуљице

С. Гајић – Тужна муха

Д. Деспић – Киша

Д. Деспић – Огласи

Д. Деспић – Смејалица

В. Ђорђевић – Веће врана

В. Илић – Воденица

Д. Јенко – Боже правде

Д. Јенко – песме из „Ђида“

Ј. Каплан – Жуна

П. Коњовић – Враголан

Ј. Маринковић – Љубимче пролећа

М. Милојевић – Ветар

М. Милојевић – Младост

М. Милојевић – Муха и комарац

С. Мокрањац – II руковет

С. Мокрањац – X руковет

С. Мокрањац – XI руковет

С. Мокрањац – На ранилу

С. Мокрањац – Пазар живине

С. Мокрањац – Славска

С. Мокрањац – Тебе појем

С. Мокрањац – Химна Вуку

Б. Симић – Пошла ми мома на вода

Т. Скаловски – Македонска хумореска

М. Тајчевић – Додолске песме

М. Тајчевић – I свита из Србије

Шистек-Бабић – Ој, Србијо

Страни композитори 

Аутор непознат –La violeta

Ј. Брамс – Успаванка

К. М. Вебер – Јека

Г. Гусејнли – Моји пилићи

Г. Димитров – Ана мрзелана

З. Кодаљ – Каталинка

З. Кодаљ – Хидло Веген

О. ди Ласо – Ехо

Л. Маренцио –Ad una freska riva

В. А. Моцарт – Успаванка

Д. Ђовани –Ki la galjarda

С. Обретенов – Гајдар

Палестрина –  Benediktus

Палестрина –Vigilate

Б. Сметана – Долетеле ласте

Ф. Супе – Проба за концерт

Ф. Шопен – Жеља

Ф. Шуберт – Пастрмка

Канони 

Аутор непознат – Dona nobis pacem

Л. Керубини – На часу певања

В. А. Моцарт – Ноћ је мирна

Ј. Г. Ферари – Кукавица

В. Илић – Сине музика

Ј. Хајдн – Мир је свуда

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Научи што више о музици да би је заволео. Она ће улепшати и тебе и свет.

%d bloggers like this: