Музика старог века

Старо или античко доба обухвата време појаве првих цивилизација (око 3000 година пре Христа до пада западног римског царства око 476. године нове ере). Прве цивилизације су били народи Месопотамије (Сумери, Асирци и Вавилонци), Египта, Кине, Индије, Палестине, античке Грчке и Рима и имали су сличан степен музичког развоја.
У складу са робовласничким друштвеним уређењем дошло је до раздвајања музике на музику владајуће класе и музику маса.
У жељи за дивљењем и показивањем сјаја двора или храма појављују се, по први пут у историји, професионални уметници-музичари, окупљени у групама образованих певача, свирача, играча уз обавезно познавање теорије музике.
Развијају се музичка изражајна средства, нови облици музицирања, нови инструменти, појављује се позориште.
Инструменти се израђују од нових материјала и са великом вештином, тако да се срећу
бубњеви и добоши разних облика и величина, клепала (дрвени штапови), лире, харфе, разне врсте свирала типа флауте, обое, кларинета, трубе, шенг (кинеске усне оргуље), вине и ситре (индијски жичани инструменти), панова фрула…
drums100212  bubanj  БУБЊЕВИ
Klepalo  КЛЕПАЛО 
Harfa  ХАРФА
sheng  ШЕНГ
04705-LRG   2005100701190301  СИТРА
panflute2  ПАНОВА ФРУЛА
Инструменти су углавном били пратња гласу, плесу, али се и самостално свирало на њима, било солистички или чак оркестарски.
Професионална музика почива на законитостима које сваки образовани музичар мора да зна. Тонови су организовани у осмишљене системе – лествице. Најстарији облик организованог распоређивања тонова је лествица ПЕНТАТОНИКА. То је низ од 5 тонова, без полустепена, где је најмањи размак цео степен. Сматра се да су се из пентатонске лествице постепеним додавањем тонова развиле савремене дијатонске лествице-дурска и молска.
ПЕНТАТОНСКА ЛЕСТВИЦА
scale
400px-Gb_major_pentatonic_scale
Врхунац музичке уметности старог века проналазимо у строј Грчкој. Сачувани су бројни записи, па чак и неколико нотних записа који су са успехом дешифровани. Најзначајније области интересовања старих Грка биле су филозофија, математика и музика.
Сматрано је да музика има и васпитну улогу о чему најбоље говори чувена мисао грчког филозофа Платона – „Што је музика у држави боља, то ће и држава бити боља”.
download
Грци су веровали да је музика божанског порекла и да има магичну моћ. О томе сведоче и многобројни митови о Аполону (богу сунца и заштитника уметности) и Орфеју (богу музике).
АПОЛОН – Бог светлости, сунца и заштитник уметности
apolon
ОРФЕЈ – Бог музике
gallery_2448_79_2273
ХЕРМЕС – Заштитник трговаца и путника
250px-Hermes_Musei_Capitolini_MC60
Чувени је мит о Орфеју у коме он својом лиром очара господара подземља да му врати Еуридику (супругу која је умрла од уједа змије).
Orpheus
Покушаји записивања музике проналазе се и код старих Грка. Нотно писмо састојало се од знакова јонске азбуке – слова писана  у разним положајима изнад текста чиме се бележила висина тона, а ритам је био условљен ритмом текста (дужином слогова).
Грчке лествице се зову – МОДУСИ
23
Музика је претежно била вокална и поред солистичког певања. Развија се и хорско певање.
Најпознатији облик хорске музике био је ДИТИРАМБ – песме посвећене богу Дионису (богу вина и весеља) заштитнику позоришта.
dionis
Певање је могло да буде праћено свирањем на инструментима – аулос (дувачки инструмент продорног звука), лира (Аполонов инструмент, по предању настао од корњачиног окопа по коме су разапете коњске струне) и китара (сродна лири, изграђњна од дрвета са већом резонантном кутијом).
Lira   Lira-Kornjacin oklop  ЛИРА
Aulos   АУЛОС
KitaraКИТАРА
Такмичења музичара су била врло популарна. Изводила су се на стадионима уз присуство великог броја људи.
На основу дитирамба развија се ГРЧКА ТРАГЕДИЈА – омиљена уметничка врста која у себи сједињује певање, свирање, играње и глуму. Представе су одржаване у великим позориштима под ведрим небом која су могла да приме и по   20 000 гледалаца. Гледалиште је било полукружно степенасто (обично изграђено на брежуљку) са округлим средишњим делом (оркестра) на којој се налазио хор, а иза оркестре налазила се платформа на којој су играли глумци.
scan0037_exposure
У античком Риму музика се развијала под утицајем музике Грчке, али због основног циља-величања владара и улепшавања свечаности, музика у Риму губи васпитну улогу коју је имала у Грчкој.
Muzika-starog-Rima-–-antička-muzika-Rimskog-carstva
Кључни појмови:
АНТИЧКО ДОБА, ПРВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, РОБОВЛАСНИЧКО ДРУШТВО, ПРОФЕСИОНАЛНИ МУЗИЧАРИ, ПЕНТАТОНСКА ЛЕСТВИЦА, МОДУСИ, ПЛАТОН, АПОЛОН, ОРФЕЈ, ЕУРИДИКА, ХЕРМЕС, ДИОНИС, ДИТИРАМБИ, ЛИРА, АУЛОС, КИТАРА, ГРЧКА ТРАГЕДИЈА, ПОЗОРИШТА ПОД ОТВОРЕНИМ НЕБОМ, ТАКМИЧЕЊА МУЗИЧАРА, ХОРСКО ПЕВАЊЕ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: