Средњовековна музика

После пада Римског царства (476. године) наступа нови историјски период – СРЕДЊИ ВЕК, који ће трајати 10 векова.

Окончава се робовласнички ситем и развија феудално друштвено уређење, које није било много другачије од робовласничког. Постоје опет две класе људи – феудалци и кметови, што је за музику јако важно, јер опстаје подела на музику за владајућу класу и музику за потлачену класу.

Европска култура и музика развијају се као део хришћанске цивилизације. Хришћанство је била главна идејна снага и црква настоји да привуче што више верника прожимајући хришћанство кроз све сфере живота – науку, технику, уметност, обични живот…

Развијају се две врсте музике: ДУХОВНА (црквена, музика за црквене потребе) и СВЕТОВНА (народна, музика намењена свакодневном животу).

Славећи Бога, хришћани су, као и други стари народи, обред богослужења повезивали са музиком. Заснована на коренима музике старих култура, певана, уз забрањену употребу инструмената и плеса (стари хришћани су у верским обредима музику изводили певањем, сматрајући да једино људски глас може да велича славу Бога) и избацивање свега што је подсећало на народну или многобожачку музичку традицију, развија се хришћанска музика средњег века. Распад Римске империје на Источно и Западно римско царство доводи, уз расцеп хришћанске цркве на византијску (православну) и грегоријанску (католичку), до развијања два раличита музичка правца: Источно православно црквено певање и Западноевропско римокатоличко црквено певање.

Византија (Источно римско царство) се одржала цео век дуже од Западног римског царства. Црквена власт је зависила од царске власти што условљава блискост световне  и духовне музике. Богослужења су била на народном језику Византије (грчком).

Пример византијског напева

Музика је била једногласна, јер се сматрало да се само једноглсним музицирањем може славити Бог. Црквено певање Византије се заснивало на осмогласју (систем од осам гласова у којима су садржани мелодијско-ритмички модели на основу којих се, низањем модела и њиховим комбиновањем и варирањем, компонује).  Збирка песама недељних служби посвећених Христовом васкрсењу зове се ОСМОГЛАСНИК или ОКТОИХ.  Оваква традиција певања настављена је у православној музици грчке, српске, руске и бугарске цркве.

У православној цркви основу богослужења чине вечерње, јутрење и литургија. Литургија је недељна служба, централно богослужење на којој се верници окупљају у молитви и славе успомену на Исуса Христа. Редослед песама је променљив у зависносто од празника, али се могу нагласити 4 молитвена дела са тачно утврђеним бројем и редоследом песама:

  • Поштовање и слављење (Благослови душе моја господа, Свјати Боже, Достојно јест, Буди имја Господње);
  • Молба (Одговори на јектенија са Господи помилуј, Подај Господи, Оче наш, Спаси Христе Боже);
  • Захвалност (освећење дарова – света евхаристија у Достојно и праведно јест, Свјат свјат, Тебе појем, Видјехом свјет истиниј);
  • Оплакивање грешног стања и молитва за опроштај грехова (Придите поклонимсја, Иже херувими, Амин да исполњатсја, Тебе појем).

Основни облици литургијског појања су:

  • Химне-похвална песма у хрушћанској музици у славу Христа или светитеља;
  • Тропари-кратка црквена песма у част празника или светитеља;
  • Стихире-песме које се певају после песама у славу Бога (псалми) у част празника или светитеља на јутарњој или вечерњој служби;
  • Ирмоси-песма из оквира јутарње службе. 

Примери православног црквеног појања и хорске духовне музике

Током неколико векова источна и западна хришћанска црквена музика су се преплитале. Међутим, падом Западног римског царства, стварањем нових држава и ширењем хришћанства, католичка музика почела је да поприма локалне утицаје крајева у којима се развијала. Опасност по духовно јединство цркве, чије седиште је било у Риму, натерало је папу Гргура I, почетком VI века, да одабере и утврди мелодије које ће се певати у току целе црквене године на целој териоторији западноевропског богослужења. По њему средњовековне црквене песме назване су ГРЕГОРИЈАНСКИ КОРАЛИ. Песме су биле једноглсне, без инструменталне пратње, а текстови на латинском језику преузети из Библије. Временом, извођење грегоријанског корала могло је бити разнолико:

  • Свештеник соло,
  • Група певача (хор),
  • Дијалог свештеника и хора (респозоријално певање),
  • Дијалог два хора (антифоно певање)

Мотиви грегоријанских корала послужили су многим композиторима каснијих епоха – Баху, Листу, Стравинском…

Пример грегоријанског напева

Миса је најважнији део богослужења у католикој цркви. Има сталне делове (Kyrie, Gloria, Credo, Sanctus, Benedictus, Agnus Dei) који се изводе се на сваком богослужењу, док се други делови додају у складу са празницима у црквеном календару.

Најзначајнија очувана миса је из XIV века је Миса Богородице (Mass of Our Lady)

Средиште развоја духовне музике били су манастири, а развојем градова то постају цркве, катедрале и универзитети. Прва катедрала која је изграђена ја Нотр Дам, а први универзитет је Сорбона у Француској. Најстарија српска црква потиче из VIII века, Петрова црква у околини Новог Пазара.

Петрова црква код Новог Пазара (VIII век)

Petrova crkva VIII vek

Универтзитет Сорбона,  Париз (XIII век)

Sorbona 1253.

Катедрала Нотр Дам,  Париз (XII-XIV века)

Notr Dam XII-XIV veka

До IX века музика је била једноглсна, а затим се додају један по један глас и тако настају први облици вишегласја. Касније је један од гласова могао да буде извођен и на неком инструменту, најчешће на оргуљама. Негде између XII и XIII века се пишу прве композиције за хор од 4 гласа (два женска и два мушка). Врхунац вишегласја у средњем веку био је КАНОН, композиција у којој сви гласови изводе исту мелодију, али не почињу у исто време. Најстарији сачувани запис канона је из 1310. године у 6 гласова (4 виша мушка гласа и два нижа мушка гласа) под називом „Лето нам долази”.

Summer is icumen in – најстарији канон

Чувени канони су и „Веслај, веслај”,

„Драги бато” и

„Живела музика”

ОРГАНУМ – најстарији облик вишегласја.

Средњи век је, попут старог века, од музичара захтевао и развој теорије музике. Због велике несталности у нотном запису, најзначајнији задатак музичара је био осмишљавање музичког писма. У VIII  веку појављују се НЕУМЕ, нотно писмо у виду цртица изнад слова које су одређивале смер кретања мелодије. Први велики корак у развоју неума је појава црвене линије у нотном запису, која је представљала жицу на неком инструменту. Та линија је означавала тон F (ФА). Међутим, уз помоћ те линије су могла да се одреде само 3 тона (на линији, изнад и испод линије). Временом се додаје друга линија, која је била жуте боје и која је означавала тон C (ДО). Касније се између ове две линије додала и црна линија на којој се бележио тон А (ЛА).

Захваљујући Гвиду Аретинском (Гвидо од Ареца), музичком теоретичару (991/992-1033), направљен је велики помак додавањем четврте линије и одређивањем дефинитивног положаја неума на систему од 4 линије и празнина између њих. Ово је било сасвим довољно за записивање хорских мелодија тог времена.

Његова заслуга је и давање имена појединачним тоновима. Да би његови ученици лакше упамтили ноте, он је првих 6 тонова у лествици именовао првим слоговима стихова из једне Химне Св. Ивана (Јована) Крститеља. Ти слогови су: УТ, РЕ, МИ, ФА, СОЛ, ЛА. Постојала су два облика неума РОМАНСКЕ  – квадратне ноте и ГОТИЧКЕ – ромбоидне ноте. Тон СИ је касније, у XVI веку (почетак XVII века), добио име по иницијалима Св. Јована (Ивана) приликом додавања пете линије.

Ut_queant

Од XII века се бележе метрика и ритам (ознака за тактове и трајање нота), лествице се заснивају на грчким модусима, а појављују се и КЉУЧЕВИ, који упућују на различито читање нота. Најзначајнији су:

Treble_Clef_NoteNames

Bass_Clef_NoteNames

Alto_Clef_NoteNames

Поред вокалне музике, у средњем веку, развијала се и инструментална музика. Од IX века, инструменти, а посебно оргуље, улазе у католичку цркву, али је много важнија употреба инструмената у световној музици, јер је ова музика пратила све битне догађаје у човековом животу, славља и весеља.

Оргуље су донете у Европу из Византије средином VIII века. Прво су служиле за дворско музицирање, а затим постају обавезан инструмент у католичком богослужењу. Инструмент је са великом бројем цеви кроз које пролази ваздух и са више клавијатура за руке и ноге, као  и регистрима за разна подешавања током свирања.

Средњовековне оргуље

Инструменталну музику неговали су путујући музичари, који су најзаслужнији за очување народне музике. Називали су их жонглери, шпилмани, свирци итд., а они су се осим свирањем, бавили и певањем, играњем и циркуским вештинама. Црква их је дуго прогањала, па су их називали ПУТУЈУЋИМ музичарима. Током XII и XIII века, после крсташких ратова, витешки сталеж (виши сталеж) је почео да се интересује за световну музику по узору на путујуће музичаре. Опевали су љубав, природу, ратове… Њих су називали трубадурима на југу Француское, труверима на северу Француске и минезингерима у Немачкој.

Пример трубадурске песме

Већина инструмената пореклом је са истока (Византије) и представљају претече данашњих инструмената – фидула (виолина), харфа, хорна, труба, оргуље, удараљке, звона.

fidule  maa_harp   maa_organ   horn1j   maa_psaltery   Alphorn   maa_recorders   maa_percussion

Један од најзначајнијих инструмената била је ЛАУТА.

Музика која је пратила певаче била је једноставнија, али музика која је служила за игру била је богатија и разноврснија. Најстарије игре су: Естампида, Саргарело, Павана, Гаљарда, Чакона, Ригодон, Паспје, Буре…

Кључни појмови:

РАСПАД РИМСКОГ ЦАРСТВА, ФЕУДАЛНО ДРУШТВО, ФЕУДАЛЦИ, КМЕТОВИ, ХРИШЋАНСТВО, ДУХОВНА МУЗИКА, СВЕТОВНА МУЗИКА, ЉУДСКИ ГЛАС, ВИЗАНТИЈСКА ЦРКВА, ГРЕГОРИЈАНСКА ЦРКВА, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, КАТОЛИЧКА ЦРКВА, ИСТОЧНО РИМСКО ЦАРСТВО, ЗАПАДНО РИМСКО ЦАРСТВО, ИСТОЧНО ПРАВОСЛАВНО ЦРКВЕНО ПЕВАЊЕ, ЗАПАДНОЕВРОПСКО РИМОКАТОЛИЧКО ЦРКВЕНО ПЕВАЊЕ, ГРЧКИ ЈЕЗИК, ЈЕДНОГЛАСНО ПЕВАЊЕ, ВИШЕГЛАСНО ПЕВАЊЕ,ОСМОГЛАСНИК, ОКТОИХ, ЛИТУРГИЈА, ТРОПАР, СТИХИРА, ХИМНА, СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, ИРМОС, ГРГУР I, ГРЕГОРИЈАНСКИ КОРАЛ, АНТИФОНО ПЕВАЊЕ, РЕСПОНЗОРИЈАЛНО ПЕВАЊЕ, ХОР-ХОР, СВЕШТЕНИК-ХОР, МИСА, КАТЕДРАЛЕ, МАНАСТИРИ, КАНОН, НЕУМЕ, ГВИДО ОД АРЕЦА, СОЛМИЗАЦИЈА, НОТЕ, КЉУЧ, ВИОЛИНСКИ КЉУЧ, G-КЉУЧ, БАС КЉУЧ, F-КЉУЧ, АЛТ КЉУЧ, C-КЉУЧ, ОРГУЉЕ, ПУТУЈУЋИ МУЗИЧАРИ, ЛАУТА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: