Музика класицизма (лекција је у току израде)

Класицизам обухвата другу половину 18. века. Карактеришу  га складност, симетрија и ред.

Полифонија барокних композиција и недељивост композиција замењује се хомофонијом и дељивим, периодичним мелодијама.

Велика су достигнућа у опери.

https://www.youtube.com/watch?v=fef03047ZX8

Ораторијум и миса се и даље компонују.

Ораторијум „Стварање света”, Јозеф Хајдн:

https://www.youtube.com/watch?v=0KuhOU72xDc

Миса „Missa Brevis“, Волфганг Амадеус Моцарт

https://www.youtube.com/watch?v=8ktojUQevn4

Миса за мртве „Requiem“, Волфганг Амадеус Моцарт

https://www.youtube.com/watch?v=ia8ceqIDSJw

Најзначајније новине се огледају у инструменталној музици стварањем симфонијског оркестар и камерних састава.

 

Највећи значај придаје се стварању цикличних музичких облика: сонате, симфоније, концерта и камерних дела.

Све ове цикличне композиције или композиције сонатног циклуса, састоје се из 3 или 4 става. Став означава део (целину) у оквиру једне веће инструменталне композиције.

Хајдн-Симфонија бр.104, “Лондон“, I став

Све композиције сонатног циклуса имају исти први став – сонатни облик. Овај део је драмски став и сличан је књижевном делу јер га чине три одсека:

1. Експозиција / увод, у којој се представљају две музичке теме које су потпуно супротне једна другој,

2. Развојни део са заплетом, који је и најдужи и најсложенији

3. Реприза / закључак (расплет), са понављањем обе теме са почетка

Сонатни циклус је музички облик који се састоји из 3 или 4 става. Редослед ставова је:

  • I став – сонатни облик, брзог темпа
  • II став – облик  песме (дводелна, троделна, сложена троделна), спорог темпа
  • III став – менует (стара француска дворска игра), умереног темпа
  • IV став – рондо (композиција састављена од једне или више тема), брзог темпа

Композиције које се јављају у облику сонатног циклуса су концерт, симфонија, камерна дела и соната.

Концерт је композиција за соло инструмент и оркестарску пратњу и има 3 става.

Симфонија је композиција за симфонијски оркестар и има 4 става.

Камерна дела су композиције за камерне саставе (дуете, трија, квартете, квинтете…) и има 3 или 4 става.

Соната је композиција за соло инаструмент и, такође, има 3 или 4 става.

Најзначајнији композитори класицизма су чланови „бечке класичарске тројке”:

  • Јозеф Хајдн
  • Волфганг Амадеус Моцарт
  • Лудвиг ван Бетовен

Јозеф Хајдн (1736-1809), најстарији међу њима, био је “отац“ сонатног облика, сонате, симфоније, гудачког квартета… Готово цео свој живот провео је као дворски композитор грофа Естерхазија, боравећи недалеко од Беча. Писао је музику за потребе двора, изводио је са дворским оркестром и подучавао музици чланове породице грофа Естерхазија. Написао је преко 100 симфонија, велики број квартета и соната, вокално-инструментална дела…

Јозеф Хајдн (1732-1809) је најстарији од тројице бечких класичара и музичар који је осмислио скоро све значајније елементе класицизма (симфонију, гудачки квартет, симфонијски оркестар…). Већи део живота је провео на имању мађарског грофа Естерхазија са обавезом да компонује, вежба са оркестром, припрема оперске представе и концерте, подучава музици чланове породице. Ту настаје највећи број његових дела. Након смрти грофа путује по Европи одакле своје утиске преноси и на дела која ствара (Париска симфонија, Лондонска симфонија…).

За настанак Симфоније растанка везује се једна анегдота. Приликом летњег боравка грофа Естерхазија и Хајдна са члановима оркестра у летњиковцу, након извесног времена свирачи у оркестру су желели да се врате кућама. Замолили су Хајдна да посредује код грофа, а он је шаљиво осмислио да током  последњег става ове симфоније музичари, један по један, пакују инструменте и напуштају салу, док не остану само двојица виолиниста који понављају последњи мотив, као да говоре “не можемо више“.

Волфганг Амадеус Моцарт (1756-1791) је све ове инструменталне облике прихватио и обогатио новим садржајима. Међу 600 композиција, које је написао у току свог кратког живота, има вредних опера и вокално-инструменталних дела, а написао је и око 50 симфонија, велики број соната, концерата за различите инструменте и гудачких квартета.

Волфганг Амадеус Моцарт (1756-1791) један од “бечких класичара“, “чудо од детета“. Веома је лако и брзо стварао, сео би за клавир и одмах, на лицу места, импровизовао. Са 3 године почео је да свира клавир, са 5 је компоновао своју прву композицију, са 6 је свирао на концертима широм Европе, са 12 је диригивао оркестром и написао прву оперу.

Велика популарност је са одрастањем опадала. Издржавао се давањем часова музике, извођењем својих дела и писањем музике по наруџбини. Полако је западао у све веће финансијске тешкоће, да чак није могао да прехрани своју породицу. Умро је у беди и сахрањен је у заједничку гробницу са сиромасима и бескућницима, а место његовог гроба заувек је остало тајна.

Међу последњим делима које је Моцарт написао била је и вокално-инструментално дело Реквијем (посмртна миса). По причи дело је наручио непознати маскирани човек, да Моцарт за месец дана напише дело. Због дугова и ненаштине, иако већ тешко болестан, је прихватио понуду. Говорио је да дело пише за себе и да му је смрт сама наручила дело. Није стигао да га заврши, то је учинио један његов ученик.

Лудвиг ван Бетовен (1770-1827) прва своја дела написао је под утицајем Хајдна, који му је био учитељ, и нешто мањим утицајем Моцарта. У каснијем стваралаштву пошао је својим путем, уносећи нове елементе у Хајднове инструменталне облике и тиме отворио нове могућности композиторима 19. века. Написао је 9 симфонија, велик број соната, концерата, гудачких квартета…

Лудвиг ван Бетовен (1770-1827) један од “бечких класичара“ кога често називају последњим класичарем и првим романтичарем.

Рођен је у Бону. У Беч, музички центар Европе, долазио је више пута са циљем да учи музику од Хајдна и Моцарта, али се задржавао јако кратко. Када га је чуо, Моцарт је рекао: “Запамтите овог дечака. Једног дана ће о њему говорити свет.“

Око 25. године живота, Бетовен је почео да осећа проблеме са слухом. Са тридесет је потпуно оглувео и повукао се из јавног живота, али није престао да компонује. Контакт са најближим пријатељима одржавао је само писменим путем.

Писао је, углавном, композиције великих размера. Ту су 9 семфонија, клавирске сонате. Концерте за клавир и виолину, једну оперу “Фиделио“… Симфоније представљају најзначајнији опус његовог стваралаштва. Трећа, која је првобитно била посвећена Наполеону, јер се Бетовен занимао за политику, био је републиканац по убеђењу и када се Наполеон прогласио за цара бетовен се разочарао и поцепао целу посвету и симфонију назвао херојском “Ероика“ – успомена на једног великог човека. Пета симфонија са карактеристичним почетним мотивом од 4 ноте који се прожима кроз целу симфонију и по Бетовеновим речима “тако судбина куца на врата“ и сомбол су зла. Шеста симфонија “Пасторална“ у којој се описује природа коју је Бетовен обожавао. Девета симфонија у којој се током четвртог става појављују певачи (хор и солисти) и чувена мелодија обрађена прошле године “Ода радости“.

Осми ове „тројке” ту су и :

Toмазо Албинони

Георг Филип Телеман

Жан-Филип Рамо

Доменико Скарлати

Вилхелм Фридеман Бах

Карл Филип Емануел Бах

Кристоф Вилибалд Глук

Луиђи Бокерини

Карл Штамиц

Франц Шуберт

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: