Музика барока

Барок је период XVII века и прве половине XVIII века.

То је период  јачања двора и цркве, као и велике раскоши која се огледала у китњастим фасадама, унутрашњој декорацији, гардероби…

То је период када краљевске и аристократске куће запошљавају композиторе и имају своје оркестре.

У музици се формирају тонски родови – ДУР и МОЛ, стварају нови музички облици, музички инструменти…

У бароку настаје велики број нових музичких облика:

ОПЕРА (opera per musicа=музичко дело) је вокално-инструментално дело са драмском радњом. Настала је у Италији 1594. као резултат покушаја оживљавања грчеке трагедије.

ОРАТОРИЈУМ (orаtorium=простор за молитву, orare=молити се) је вокално-инструментално дело слично опери, али без драмске радње. Религиозног је, епског карактера за солисте, хор и оркестар.

ПАСИЈА (passio-патња) је вокално-инструментално дело слично ораторијуму, а текстови су преузети из делова Библије који говоре о мукама и страдањима Исуса Христа.

КАНТАТА (cantare-певање). је вокално-инструментално дело у више ставова,  лирског карактера за солисте, хор и оркестар. 

ФУГА (fuga-бекство) је инструментална композиција, али може да буде и вокална, која се заснива на имитацији (попут канона). Не појављује се сама већ испред себе има уводни део у виду токате, прелудијума или фантазије. Занимљиво је да су уводни делови хомофони, а фуга је полифона композиција. У примеру који следи до 2:30 минута је токата, а затим следи фуга. 

СВИТА (suite-низ) је инструментално дело састављено из низа игара које су биле популарне током барока (алеманда, сарабанда, жига…).

КОНЦЕРТ (concertare-надметати се) је инструментално дело у коме су се прво надметале две групе свирача (кончерто гросо), а касније солиста са оркестром.

Такође се осмишљавају коначне варијанте многоборјних инструмената:

  • Породица виолина
  • Харфа
  • Дрвени дувачки инструменти (флаута, обоа, фагот)
  • Лимени дувачки инструменти (тромбон, хорна, труба)
  • Инструмената са диркама (чембало и оргуље доживљавају експанзију, а појављује се клавир)

Појављују се 3 врсте инструменаталне музике:

СОЛИСТИЧКА / соло-сам / инструментална музика за само један инструмент

КАМЕРНА / camera-соба, камерна-собна / инструментална музика за малу групу инструмената (музицирање у мањим просторијама, попут собе)

ОРКЕСТАРСКА / инструментална музика за већу групу свирача

Barokni orkestar

484px-Claudio_Monteverdi

Клаудио Монтеверди

(1567-1643)

Италијански музичар. Најпознатије дело је опера „Орфеј”.

 

Jean-Baptiste-Lully

Жан Батиста Лили

(1632-1687)

Француски музичар. Написао је опере „Алчеста”, „Тезеј”, „Персеј”… Умро је од гангрене коју је добио пошто се ударио диригентским штапом у ногу.

download

Антонио Вивалди

(1678-1741)

Италијански музичар, звани „риђи свештеник”. Компоновао је инструментална дела „Годишња доба”, концерте за разне инструменте…

Jean-Philippe_Rameau

Жан-Филип Рамо

(1683-1764)

Француски музичар. Компоновао је сценска дела – опере „Хиполит и Алиција”, „Галантни Индијци”, балет „Пигмалион”…

2 Bach

Јохан Себастијан Бах

(1685-1750)

Немачки композитор, за живота познатији као оргуљаш, оставио је за собом велики број дела. Писао је све музичке форме барока, осим опере и то превасходно духовну музику за потребе цркви у којима је радио као оргуљаш, а за своју душу инструменталну музику). Затим је писао кантате (и духовне и световне-око 300), мисе, ораторијуме (Божићни), инструментална дела за клавир (Добро темперовани клавир, двогласне и трогласне инвенције…), оргуље, концерте (Бранденбуршке концерте), свите, фуге (Музичка жртва, Уметност фуге). Био је тих и повучен човек са бројном породицом, окренут музици. После смрти његово дело било је потпуно заборављено.

Handel_1685-1759

Георг Фридрих Хендл

(1685-1759)

Немачки музичар је живео раскошно, окружен славом и почастима. Пуно је путовао, а већи део живота провео је у Лондону. Писао је велика вокално-инструментална дела – опере (око 50 опера) и ораторијуме (Месија, Израел у Египту, Самсон, Јуда Макабејац…), која су се одликовала ефектном музиком и значајном улогом хора. Поред тога , током живота у Лондону, створио је две оркестарске свите за извођење под отвореним небом, које су обележиле његово стваралаштво – Музика за ватромет и Музика на води.

23872-1

Ђузепе Тартини

(1692-1779)

Италијански музичар. Најпознатија његова композиција је виолинска соната „Ђавољи трилер” која је по легенди настала тако што је Тартини сањао ђавола како седи на његовом кревету и свира трилере на две жице.

 

download (1)

Ђовани Батиста Перголези

(1710-1736)

Италијански музичар. Најзначајније његово дело је опера „Служавка господарица”.

Gluck 3

Кристоф Вилибалд Глук

(1714-1787)

Немачки музичар. Компоновао је опере „Орфеј и Еуридика”, „Алчеста”…

cimarosa

Доменико Чимароза

(1749-1801)

Италијански музичар. Најзначајније његово дело је опера „Тајни брак” која је компонована за Леополда II и на захтев владара одмах поновљена.

Кључни појмови:

 РАЗВОЈ ИНСТРУМЕНАТА – породица виолина, породице дрвених и лимених дувачких инструмената, инструменти с диркама, ОПЕРА, КЛАУДИО МОНТЕВЕРДИ, ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ – ораторијум, кантата, пасија, ИНСТРУМЕНТАЛНА МУЗИКА – СОЛИСТИЧКА, КАМЕРНА, ОРКЕСТАРСКА, ИНСТРУМЕНТАЛНИ МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ – свита, концерт, фуга, АНТОНИО ВИВАЛДИ, ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ, ГЕОРГ ФРИДРИХ ХЕНДЛ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: