Рихард Вагнер

wagner_370

(1813-1883)

Немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.

Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике, као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме”, како је волео да зове своје сопствене опере), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века. За све своје опере сам је писаолибрета (текстове). С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент. Извршио је реформу опере.

Још као дечак обожавао је да чита и пише. Покушавао је да пише драме и пуно је читао Шекспира. Чак му је пошло за руком да преведе 12 књига Одисеје. Касније ће га занимати и германско-нордијски митови, средњовековна европска књижевност и филозофска дела, да би израстао у једног од најобразованијих и најначитанијих људи у деветнаестовековној Европи.

Када је имао 15 година, први пут је дошао у близак додир са музиком Лудвига ван Бетовена, којом је био до те мере погођен да је одлучио да постане композитор. Чак и касније, Вагнер је сматрао да је корен све његове музике Бетовенова Девета симфонија. Вагнер никада није имао право музичко образовање, своје познавање музике стекао је током неколико месеци часова.

Написао је две симфоније (друга је незавршена), концертне увертире, клавирске сонате, вокално-инструментална дела за хор и оркестар и глас и клавир, маршеве (занимљив је Амерички стогодишњи марш који је од Вагнера наручила влада САД поводом стогодишњице америчке независности), опере „Венчање”, „Виле”, Забрана љубави”, Ријенци”, „Холанђанин луталица”, „Танхојзер”, „Лоенгрин”,„Тристан и Изолда”, „Мајстори певачи из Нирнберга”, „Парсифал”, „Прстен Нибелунга” који се састоји из 4 опере – „Рајнско злато”, „Валкира”, „Зигфрид”, „Сумрак богова”, пуно теоретских радова, есеја, прича, драмских пројеката, недовршених опера.

За извођење циклуса опера „Прстен Нибелунга” желео је да изгради своју оперску кућу, што је и уради у малом месту Бајројту у близини Минхена. Новац за изградњу оперске куће сакупио је одржавајући концерте и од финансијске помоћи краља Лудвига. Позориште је добило назив Бајројт фестшпилхаус, а отворено је 1876. када је и први пут, од 13.-17. августа, изведен комплетан „Прстен Нибелунга”. То је био први Бајројтски фестивал, годишња свечаност када се у овој оперској кући изводе Вагнерова дела. Фестивал се одржава и дан данас и веома је популаран. На карте се у просеку чека осам година.

Садржај опере „Лоенгрин” можете погледати овде.

На крају другог чина обавља се церемонија венчања, током које се чује, једна од најпознатијих мелодија за венчања – Свадбени марш.

Карактеристичан мотив из опере „Валкира” нашао је своју употребу и као филмска музика у филму „Апокалипса”.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Научи што више о музици да би је заволео. Она ће улепшати и тебе и свет.

%d bloggers like this: