Стеван Христић-„Охридска легенда”

 

slika-Stevan-Hristic-kompozitor--dirigent-i-direktor-Bg-opere-76583x400

1885-1958

Један од најзначајнијих српских музичара, композитор, диригент, педагог. Прва музичка знања стекао је у Мокрањчевој школи.

Више о животу и стваралаштву Стевана Христића можете прочитати ОВДЕ.

„ОХРИДСКА ЛЕГЕНДА”

Извођач: БАЛЕТСКИ ИГРАЧИ И СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР

Облик: БАЛЕТ

БАЛЕТ је музичко дело у коме се драмска радња изводи игром уз пратњу музике. Нема текста, значи да нема ни певања. Поред игре мора и да се глуми. Музику изводи симфонијски оркестар, који се налази испод позорнице, да би сцена била слободна за балетске играче. Пошто је балет велико музичко (и сценско) дело, састоји се из мањих делова који се не зову ставови, као у Малој ноћној музици, већ ЧИНОВИ, као у позоришним представама.

Карактеристике:

Ово је најзначајније дело Стевана Христића. Рад на овом балету трајао је дуго. Започео га је крајем двадесетих година 20. века, а завршио тек после Другог светског рата. Премијера је била у Народном позоришту 29.11.1947. године. Балет је доживео велики успех, како у извођењима у Народном позоришту, тако и на бројним гостовањима у Атини, Салцбургу, Женеви, Цириху, Фиренци, Бечу, Каиру, Барселони, Москви. За извођење у Москви 1958. године, додао је још неке нумере, које раније нису биле написане. Извођен је више од 1300 пута.

Као тему за овај балет, Христић је узео народну бајку и легенду, а мелодијска подлога су му биле песме „Биљана платно белеше” (и изворна и она из Мокрањчеве 10. руковети/прва песма) и „Пушчи ме”, такође из Мокрањчеве 10. руковети (четврта песма).

Послушајте:

Народна песма „Биљана платно белеше”

Мокрањац-10 руковет, прва и четврта песма

Садржај балета:

У једном селу у близини Охридског језера, Биљана, ћерка имућног сељака, воли сиромашног Марка. Отац јој одабира богатог мужа, Ивана. На дан свадбе, у село упадају Турци и отимају дечаке за јањичаре и девојке за харем. Бранећи Биљану, њен младожења Иван гине. Марко пати за Биљаном. Седећи једне вечери на обали Охридског језера, сећа се како му је деда причао да у језеру живе водене виле које чувају чаробну ружу и чаробни мач коме се непријатељ ни приближити не може. Да му је до њих доћи… Захвљујући звезди Даници, водене виле излазе из језера и нуде му своју помоћ. Марко са дружином креће да ослободи Биљану. Када је стигао близу шатора где се она налазила, добацио јој је ружу. Она се претворила у голубицу и одлетела. Када се Марко вратио у село, Биљана је већ стигла. Свадба је спремна, јер је њен отац дозволио да се сада уда за њега.

Најпопуларнији делови из овог балета су:

„Грлица”

Прва свита из балета

Уводна музика за IV чин балета, у коме се чују звуци народне македонске песме „Биљана платно белеше”

Грчка игра (игре девојака које су у харему биле из разних крајева)

Пошто није могуће наћи видео запис овог балета, ево једног фолклорног ансамбла, који је извео коло из овог балета:

За оне који желе и воле, ево могућности да одслушају музику целог балета:

[

Кључни појмови:

БАЛЕТ, БАЛЕТСКИ ИГРАЧИ, ЧИНОВИ, МУЗИЧКО-СЦЕНСКО ДЕЛО, ДРАМСКА РАДЊА, СЦЕНА

2 мишљења на „Стеван Христић-„Охридска легенда”“

  1. Повратни пинг: Стеван Христић | МУЗИКА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Научи што више о музици да би је заволео. Она ће улепшати и тебе и свет.

%d bloggers like this: