Модест Мусоргски-„Слике са изложбе”

large_258

Модест Мусоргски Mouse icon је руски композитор. Рођен је 21.03.1839. године, а преминуо је 28.03.1881. године.

Од малена је учио да свира клавир и био је јако добар пијаниста. Завршио је војну школу, али се ипак определио за компоновање. Био је члан чувене „Велике петорке”. Компоновао је опере, дела за клавир, оркестарске композиције. Његово најзначајније дело је опера „Борис Годунов”.

Ипак, најмаштовитије дело Модеста Мусоргског, је свита „Слике са изложбе”. Дело је настало у знак сећања на његовог великог пријатеља, архитекту, Виктора Хартмана. Након посете изложби цртежа и акварела овог уметника, Мусоргски је осетио да би неке слике могао да изрази средствима музичке уметности. Одабрао је 10 слика и описао их. Неке од слика, које је Мусоргски описао, су касније изгубљене и не зна се како су изгледале. 

„Слике са изложбе” по облику је свита. Свита је музички облик који се састоји из низа мањих делова (целина). Постоје две врсте свите – барокна и новија (модернија). Барокна свита је постојала у време барока (XVII век и прва половина XVIII века) и састојала се од низа игара које су биле популарне у то време (бадинери, жига, сарабанда…). Новија свита се појављује у доба романтизма (XIX век) и састоји се из делова којима се описује нешто. Подсетимо се програмске музике Mouse icon. Најпознатије нове свите су „Карневал животиња”, Камија Сен-Санса и „Слике са изложбе”, Модеста Мусоргског.

Мусоргски је свиту написао за клавир и радо су је изводили многи виртуози на клавиру. Ипак, још је популарнија варијанта за симфонијски оркестар Mouse icon, коју је урадио француски композитор Морис Равел. Ми ћемо слушати делове и клавирске и оркестарске варијанте.

Свака слика у овом делу је посебна музичка композиција. Дело је осмишљено као изложба слика – слике се постављене у галерији, а посетиоци их посматрају, померајући се од слике до слике. Моменти померања посетилаца изложбе су, такође, музички дочарани. Тај део се појављује више пута у композицији и зове се „Променада”. Слике које су описане су „Гном”, „Стари замак”, „Тиљери”, „Бидло”, „Игра пилића у љускама”, „Богати и сиромашни”, „Пијаца у Лиможу”, „Катакомбе”, „Баба Јага” и „Велика врата у Кијеву”.

Променада

Променада или шетња је мелодија која представља самог композитора како лута кроз изложбу, сад лаган, сада жустро, како би дошао до слике која му привлачи пажњу, а понекад размишљајући на преминулог пријатеља. Мелодија и ритам подсећају на руске народне песме. Чују се једноставни и снажни ритмови. У оркестарском примеру чује се соло труба на почетку.

1. слика: Гном

Слика је изгубљена

Гном или патуљак. На слици је приказан патуљак са кривим ногама који непрестано трчи. Мелодија је пуна скокова, са честим прекидима и променама ритма и темпа. Мелодијске фразе се завршавају оштро, у тренутку, приказујући патуљка који стално трчкара тамо-овамо. 

2. слика: Стари замак

Слика је изгубљена

На овој слици је нацртан средњовековни дворац пре него што трубадур запева своју чежњиву песму, која не подсећа на аутентичну трубадурску музику, већ као да потиче из народа. Мелодија је нежна и у већем делу оркестарског примера изводи је саксофон. Ако се добро обрати пања само на главну мелодију, може се чути једна лепа, нежна, сетна песма.

3. слика: Тиљери

Слика је изгубљена

Тиљери је парк у Паризу. На слици су нацртана деца која се играју у овом парку. Чује се дечија граја, њихово трчкарање, шутирање лопте, играју се кликери… У оркестарском примеру предњачи кларинет. Мелодија је брзог темпа, весела са малим скоковима и кратким нотним вредностима који нас асоцирају на дечију свађу и скакутање.

4. слика: Бидло

Слика је изгубљена

Бидло су пољска запрежна кола. На слици је представљена велика корпа на запрежним колима са воловима који их вуку и мучно се пробијају по лошем и блатњавом путу. Мелодија је од почетка у крешенду који представља приближавање воловских кола, а затим декрешендо чиме је приказано удаљавање. У оба примера може се чути пратећа мелодија која нас подсећа на корачање војника, као да да је ритам заснован на два тона.

5. слика: Игра пилића у љускама

Hartmann_Chicks_sketch_for_Trilby_ballet

Како би звучали пилићи у љускама? Вероватно, разиграно и весело, чекајући да се излегу. Тако их је и Мусоргски описао – весело пијукање, разиграна мелодија, брза… За овај опис инспирација су биле скице које је Виктор Хартман нацртао за живописне сцене балета „Трилби” композитора Жулијуса Гербера у кореографији Маријуса Петипа. Мелодија је поскочна и лака, састављена од малих скокова и високих нота, подсећа на кљуцање малих пилића. У оркестарском примеру чују се кларинет, флаута, пиколо…

6. слика: Богати и сиромашни

The_Rich_Jew     The_Poor_Jew

Две слике спојене у један музички опис. На једној слици је нацртан Самјуел Голденберг – богати Јевреј, а на другој слици је нацртан Шмуљ – сиромашни Јевреј. Описани су потпуно другачије, јер су им и карактери другачији. Самјуел Голденберг је надмен, крут, оштар, као да грди Шмуља, а сиромшни Јевреј повучен и јадан, као да се правда. Таква је и музика која их описује. У завршном делу примра чују се обе мелодије, као да говоре истовремено. У оркестарском примеру богатог Јевреја дочаравају гудачки инструменти у свој својој снази, а Шмуља дочаравају трубе са високим нотама.

7. слика: Пијаца у Лиможу

Слика је изгубљена

Шта се чује на пијаци? Жагор, галама… На слици су представљене жене које се расправљају на пијаци. Мусиргски је желео да покаже колико та ситуација може да буде комична за посматрача. Мало гудачки инструменти, мало дувачки инструменти, брзе и кратке ноте и сасвим је довољно да замислимо свађу жена на пиајци док једна другој упадају у реч и не слушају се.

8. слика: Катакомбе

Hartmann_Paris_Catacombs

Катакомбе су подземне римске гробнице са лавиринтом ходника. На слици је представљен сам Хартман како испитује Париске катакомбе под светлошћу фењера. Мелодија се састоји из две целине. Прво се чује лагана мелодија која као да нам дочарава мир и тишину која влада у катакомбама. У другом делу описан је разговор са мртвима на мртвом језику – Мусоргски је описао свој разговор са мртвим пријатељем. Та мелодија почиње изузетно високим тоновима (у оркестарском примеру у виолинама), а затим следи мотив Променаде.

9. слика: Баба Јага

Hartmann_-_Hut_of_Baba_Yaga

Баба Јага је лик из руских бајки. На слици је приказан сат у облику Баба Јагине колибе. Баба Јага сређује по кући. Чују се откуцаји звона великог сата. Тонови су ниски и страшни. Почиње да дува вихор. Описује га мелодија која се заснована на мотиву од по два тона који се наизменично изводе у изузетно брзом темпу. Упркос вихору „стара вештица” наставља да сређује кућу, све док на крају не узјаши метлу и полети у ваздух. 

10. слика: Велика врата у Кијеву

Hartmann_--_Plan_for_a_City_Gate

На скици је приказан дизајн градске капије у Кијеву, који је Хартман урадио и победио на националном такмичењу. Тријумфална капија са кулом у облику народне руске капе, планирана је да се изгради, али градња капије је касније отказана и никада није направљена. Мелодија почиње свечаним извођењем Променаде. У том свечаном маниру, са честим призвуком мотива Променаде, се и наставља. Чује се више делова различитог темпа, али им је свима заједнички тријумфални, победнички карактер. Чују се црквена звона, која представљају победу, весеље људи на улицама и свечани, величанствени завршетак ове грандиозне свите.

МУЗИЧКИ ПРИМЕРИ:

Сваки музички пример је постављен у два извођења – клавирском и оркестарском. Најбоље је да их оба преслушате. У клавирским примерима обратите пажњу на карактер, темпо и висину тонова, а у оркестарским примерима може вам помоћи и препознавање појединих инструмената који се истичу.

Пример 1

Пример 2

Пример 3

Пример 4

Пример 5

Пример 6

Пример 7

Пример 8

Пример 9

Пример 10

Пример 11

Када пажљиво преслушате све примере, процените који пример одговара ком опису и попуните папирић који сте добили у школи. Број музичког примера уписујете у горњи ред табеле, а доњи ред ћемо попуњавати у школи да би проверили колико сте успешно препознали и повезали примере и описе.

Papiric za popunjavanje

За оне који желе више, ево теме „Променаде” за свирање:

Tema Promenade

Кључни појмови:

МОДЕСТ МУСОРГСКИ, СВИТА

Стандарди:

МК.1.1.2.

Описивање основних карактеристика музичких инструмената и састава, историјско-стилских периода, музичких жанрова и народног стваралаштва

МК.1.2.1.

Ученик уме на основу слушања музичких примера да именује музичке изражајне елементе

МК.1.2.2.

Ученик уме на основу музичких примера да именује извођачки састав

МК.2.1.1.

Повезивање музичких елемената и карактеристика музичких инструмената са музичком изражајношћу (нпр. брз темпо са живахним карактером)

МК.2.2.1.

Описивање и анализирање карактеристика звучног примера кроз садејство опажених музичких елемената (нпр. узбуркана мелодија као резултат специфичног ритма, темпа, агогике, динамике, интервалске структуре)

МК.3.2.1.

Ученик уме да анализира слушани пример и открије везу опажених карактеристика са структуралном и драмтуршком димензијом звучног примера

МК.3.1.3.

Критичко и аргументовано образлагање свог суда

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Научи што више о музици да би је заволео. Она ће улепшати и тебе и свет.

%d bloggers like this: