Беджих Сметана

(1824-1884)

Беджих Сметана је чешки музичар. Рођен је у малом месту Литомишл (тадашње Аустријско царство), а преминуо је у Прагу (тадашња Аустроугарска).

Као мали научио је да свира виолину, а касније и клавир. Већ са 6 година имао је свој први пијанистички наступ. Студирао је музику у Прагу. Ту је основао и своју музичку школу. Једно време је провео у Шведској као диригент Филхармонијског друштва. Бавио се педагогијом (подучавањем младих), дириговањем, компоновањем, музичком критиком у новинама, концертним свирањем клавира…

10 година пре смрти је оглувео и престао јавно да се бави својим послом. У Прагу се налази његов музеј.

Био је уметник који се  залагао за успон чешке музике. У његовим делима препознају се елементи националног фолклора, а инспирисали су га чешка историја и легенде. Написао је прву чешку националну оперу „Продана невеста”. Компоновао је и вокална и хорска дела, дела за клавир и оркестарске композиције од којих је најпознатија „Из моје домовине”.

„ВЛТАВА”

Извођач: СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР

Симфонијски оркестар је највећи оркестарски састав који постоји. Састоји се од, скоро, 100 инструмената из различитих група. Највише је виолина и осталих гудачких инструмената. Ту су и сви дувачки инструменти, као и ударачки инструменти. Оркестром управља диригент.

Облик: СИМФОНИЈСКА ПОЕМА

Симфонијска поема је музички облик у једном ставу (делу) у коме је описана нека личност, прича, песма, природа, животиња, историјски догађај… Назив симфонијска дошао је од извођачког састава – симфонијског оркестра, а поема по књижевном, лирском делу у коме се описује одређени садржај. По структури симфонијска поема подсећа на форму писмених задатака које радите из српског језика: УВОД – тиша, нежнија мелодија, која нас припрема за оно што следи; РАЗРАДА – мелодија се развија, постаје јача, одиграва се радња, све је разиграно, узбуркано; ЗАКЉУЧАК – радња се приводи крају, мелодија постаје мирнија и завршава се тако што смирује узбурканост из разраде.

Карактеристике:

„Влтава” је најпознатија композиција из циклуса од 6 симфонијских поема под називом „Из моје домовине” („Моја домовина”). Сметана је овим композицијама желео да слушаоцима представи природне и историјске лепоте Чешке. Овај циклус од 6 симфонијских поема садржи следеће описе: „Вишеград”, „Влтава”, „Шарка”, „Из чешких лугова и гајева”, „Бланик” и „Табор”.

Необично је замислити да музиком може да се опише нешто. Ипак, то је могуће. Прави пример за то су, управо, симфонијске поеме. Та музика којом се описује нешто зове се ПРОГРАМСКА МУЗИКА. Музичари су кроз историју описивали разне ванмузичке садржаје:

  • Камиј Сен-Санс – „Карневал жовотиња” (описане су многоборјне животиње – лабуд, лав, слон, птице…);
  • Модест Мусоргски – „Слике са изложбе” (описане су слике које је композитор видео на једној изложби);
  • Антонио Вивалди – „Годишња доба” (описана су сва 4 годишња доба);

  • Николај Римски-Корсаков – „Шехерезада” (описани су делови чувене књиге „Приче из хиљаду и једне ноћи”);

  • Рихард Штраус – „Дон Кихот” (описно је књижевно дело);
  • Беджих Сметана – „Из моје домовине” (описане су лепоте Чешке).

У насловима композиција које припадају програмској музици може се одмах закључити шта је композитор желео да опише својом музиком. Да би слушаоци што боље разумели дело које слушају, композитори су достављали и опис садржаја. Тако публика може да схвати све делове композиције.

Насупрот програмској музици, налази се АПСОЛУТНА МУЗИКА. Њен садржај је скривен и зна га само композитор. Најчешће апсолутне композиције представљају осећања аутора у тренутку док је стварао то дело. Због тога сваки слушалац може на свој начин да доживи и схвати апсолутну музику. Композиције апсолутне музике, најчешће, немају посебан наслов, већ само назив музичког облика коме припадају (концерт, симфонија…).

Влтава је најдужа чешка река и Чеси је сматрају својом националном реком.

У свом опису „Влтаве”, Сметана је написао:

„Два извора избијају из хладовине Шумавских гора – један топао и весео, други хладан и озбиљан. Њихови брзи таласићи, спајајући се, јасно жуборе преко камена и светлуцају на Сунчевом зраку. Од бистрог планинског потока, у даљем току, постаје речица Влтава, која пресеца чешку земљу, шумећи све јаче што даље тече, пролазећи кроз тамно борје, кроз које одјекује ловачки рог. Пролази и кроз пооране њиве, на којима се чује свирка: свадба, игра, весеље. Ноћу, при месечини, виле воде коло по њеним месечином обасјаним златним таласима у којима се издалека огледају суре тврђаве, споменици минуле чешке славе. Код Светојанских спрудова Влтава шуми својим водопадима, продире кроз планинско стење и ломи своје таласе о разбацане камене блокове. Одатле, ушавши достојанственим током, у широко речно корито, тече ка Прагу, где је дочекује стародревна тврђава Вишехрад. Влтава ту јури свом силином и славом да затим умакне композиторовом погледу у даљини.”

Колико је Сметана успео музиком да нам дочара Влтаву и пределе поред којих пролази, можете проверити и сами слушајући композицију.

Можете пробати да свирате мелодију Теме реке из „Влтаве”.

%d bloggers like this: