Особине тона

Звук се производи физичким утицајем на звучни извор (дувањем у цев неког дувачког инструмента, ударањем дирке, тј. чекићем у жицу на клавиру, трзањем жице на гитари, ударањем у опну  бубња…). Произведен звук треперењем се шири простором у таласима. Ови таласи се зову звучни таласи.

01

Са друге стране налази се пријемник звука, тј. људско ухо. Оно прима треперење, тј. звучне таласе и односи их у свест слушаоца.

Ухо слушаоца може да региструје 4 основне особине сваког звука: трајање, јачину, висину и боју.

ТРАЈАЊЕ НОТА

Ова особина се односи на дужину звука који се чује. Одређује га трајање треперења које је узроковано физичким утицајем на извор звука.

Трајање се записује у виду нотних вредности, које распознајемо по различитим деловима који се додају нотној глави.

ВИСИНА НОТА

Брзина треперења звука одређује висину тона. Ова појава се назива фреквенција, а њена мера је херц (назив је настао по немачком физичару Х. Херцу). Херц / Hz представља величину од једног трептаја у секунди. Људско ухо може да чује тонове од 16 Hz до 20 000 Hz.

У зависности од различитих извора звука зависи и правилност треперења. Уколико су таласи правилног, равномерног, периодичног треперења, каже се да су то звуци одређене висине, али уколико у таласима нема правилности и понављања, сматра се да је у питању шум или звук неодређене висине тона. Погледајте разлику између периодичних амплитуда музичких инструмената и амплитуда буке.

four_waveforms     600px-UNIPV_Pavia_rumoreNoise

Ево фреквенција свих тонова:

two-octaves

ЈАЧИНА НОТА

Јачина зависи од јачине извршеног физичког утицаја на звучни извор. Треперење (таласасто кретање звука) које се ствара састоји се од АМПЛИТУДА (латинска реч ampliare, што значи проширити). Што је звук јачи, амплитуде су веће и обрнуто. Човеково чуло слуха границе чујности поставља између ПРАГА СЛУХА (најтишег тона који чујемо) и ГРАНИЦЕ БОЛА (толико јак тон да већ почиње да изазива осећај бола у ушима). Мерна јединица гласноће звука зове се ФОН (од грчке речи phone, што значи глас). Нормални распон на скали је од 0 до 130 фона. Ова мера се делимично поклапа са мерама акустичке јачине звука, која се представља у децибелима / dB (назив је настао по изумитељу А. Г. Белу).

Јачина шапутања износи 20 dB, нормалног говора – 50 dB, буке – 90 dB, а звук интезитета од 130 dB је већ на граници бола.

Јачина звука доста зависи и од висине звука, па тако људско ухо боље реагује на више тонове, него на ниже.

БОЈА ЗВУКА

Научи што више о музици да би је заволео. Она ће улепшати и тебе и свет.

%d bloggers like this: