Velika g-moll simfonija

Simfonija br. 40 g-moll KV 550 je najpopularnija simfonija Vofganga Amadeusa Mocarta. Ponekad se naziva „Velika g-moll simfonija” da bi se razlikovala od „Male g-moll simfonije br. 25”. Ove dve simfonije su jedine molske simfonije od svih koje je Mocart napisao.

MOCART,Volfgang Amadeus-Wolfgang Amadeus Mozart je austrijski kompozitor, najznačajniji, najtalentovaniji, najčuveniji muzičar svih vremena. Rođen je 27.01.1756. godine u Salcburgu, a preminuo je 05.12.1791. godine u Beču. Životni put ga je vodio od „čuda od deteta” kome se divila cela Evropa i klanjali mu se najveći vladari tog vremena, do smrti u najvećoj bedi i nemaštini, duševnog rastrojstva i sahrane u zajedničkoj grobnici sa beskućnicima i kriminalcima. Komponovao je simfonije, klavirske koncerte, violinske koncerte, koncerte za druge instrumente, klavirske sonate, violinske sonate, opere, duhovna dela…

Komponovanje ovog remek dela je trajalo svega nekoliko nedelja. Završeno je 25. 07.1788. godine. Kasnije je Mocart preradio partituru u deonicama za klarinet, flautu i obou. Zanimljivo je da je u isto vreme Mocart pisao i 39. i 41. simfoniju.

Simfonije 40 je prvi put izvedena 14.04.1789. godine u Drezdenu dok je Mocart bio na berlinskom putovanju*. Drugo izvođenje je bilo ubrzo, za manje od mesec dana, u Lajpcigu 12.05.1789. godine. Mocart je imao prilike da je čuje još jednom, 15.10.1790. godine u Frankfurtu.

*Berlinskim putovanjem se naziva najduže Mocartovo putovanje u zrelom dobu, tokom koga je Mocart boravio u Pragu, Lajpcigu, Drezdenu i Berlinu. Krenuo je 08.04.1789. godine iz Beča. U Prag je stigao 10. aprila, u Drezden stiže 12. aprila, u Lajpcigu je 18. aprila i na kraju u Berlin stiže 23. aprila. Dok je boravio u Berlinu, više puta je odlazio do Lajpciga i nekih drugih mesta u okolini. U Beč se, konačno, vratio 4. juna 1789. godine.

Među istoričarima muzike postoje tvrdnje da Mocart nikada nije čuo ovo svoje remek delo. Čak i da ga nije ni pisao sa namerom da se izvodi za njegovog života, već da ostane kao ostavština za potomstvo.

Inače, postoje dve verzije ove kompozicije i obe, originalne verzije, se čuvaju do danas. Prva je bila jednostavnija, a druge je revidirana verzija* koja se i danas izvodi. Orkestarski sastav čine: flauta, 2 oboe, 2 klarineta, 2 fagota, 2 horne i gudački instrumenti. U odnosu na orkestarske sastave u Mocartovo vreme, nedostaju trube i timpani.

*Revidirana verzija Simfonije 40, u odnosu na prvu verziju, ima dodatu deonicu za klarinet i izmene u deonicama za flautu i oboe.

Redosled stavova je uobičajen za period klasicizma:

I stav – Molto allegro, 2/2

II stav – Andante, Е-dur, 6/8

III stav – Menuetto, Allegretto – Трио, 3/4

IV stav – Finale, Allegro assai, 2/2

Prvi, drugi i četvrti stav su sonatnog oblika, a treći stav je trodelna pesma.

HL_DDS_0000000000125506

Evo i raznih izvođenja ovog dela:

Članak preuzet sa https://musicomniscience.wordpress.com

Advertisements