O Fortuna

Fortuna,_rielaborazione_romana_da_originale_greco_del_IV_secolo_ac._con_testa_non_pertinente,_da_tor_bovicciana_(ostia),_inv._2244O Fortuna velut luna statu variabilis,
semper crescis aut decrescis;
vita detestabilis nunc obdurat et tunc curat ludo mentis aciem,
egestatem, potestatem dissolvit ut glaciem.*

O srećo, kao mesec stalno se menjaš,
  uvek jačaš i bez sjaja;
  gnusan život sad nadvladaš i onda blagost kao raskoš biraš,
  oskudica, a i moć rastopi ih kao led.


Karmina Burana (Carmina Burana) je scenska kantata za soliste, hor i orkestar. Napisao ju je nemački kompozitor Karl Orf (Carl Orff). Ona je deo muzičkog triptiha pod nazivom „Trijumf” (Trionfi) koga čine scenska kantata „Karmina Burana”, scenska igra „Katuli Karmina” (Catulli Carmina) i scenski koncert ”Trijumf Afrodite” (Trionfi di Afrodite).

Naziv ”Carmina Burana” je latinskog porekla. Reč  ”Carmina” znači pesama, a ”Burana” je skraćeno ime Benediktbeuern manastira u Bavarskoj. Znači da bi naziv ovog dela, preveden na naš jezik, glasio „Pesme Burane”.

Carl OrffKarl Orf je rođen 10. jula 1895. godine u Minhenu, gde je i preminuo 29. marta 1982. godine. Jedan je od značajnijih kompozitora XX veka. Bavio se pedagoškim radom. Napisao je knjigu „Muzika za decu” namenjenu obrazovanju, a u nastavu je uveo Orfov instrumentarijum, sačinjen od instrumenata prilagođenih deci. Njegovo najznačajnije delo je, upravo, scenska kantata „Karmina Burana”.

CarminaBurana_wheel„Karmina Burana” je kolekcija (oslikani rukopis) od, preko, 1000 pesama na latinskom, nemačkom i srednjovekovnom francuskom jeziku. Otkrio ih je, 1803. godine, bibliotekar Johan Kristof fon Aretin.  Autori su bili Golijardi – studenti teologije, pripadnici sveštenstva Rimokatoličke crkve, koji su tokom XII i XIII veka u Zapadnoj Evropi pisali satiričnu poeziju na latinskom jeziku. Ovi pesnici i muzičari slavili su zemaljski humor, radost kafane, prirode, ljubavi i požude. Smatra se da pesme potiču iz XI, XII i XIII veka. Postoje indicije da je tekst sakupljen sa područja današnje Austrije. Originalni zapis teksta danas se nalazi u Bavarskoj državnoj biblioteci.

Karl Orf je 1934. godine pronašao izdanje „Karmine Burane” iz 1847. godine, izdavača Johana Andreasa Šmelera, koji je sakupio delove ovog rukopisa. Uz pomoć Majkla Hofmana, studenta prava i poznavaoca latinskog jezika, Orf je iz ovog manuskripta odabrao 24 pesme za libreto*. Neke od pesama su imale već osmišljenu, originalnu muziku, ali je Orf smatrao primitivnom i nije je koristio. Proces komponovanja je trajao tokom 1935. i 1936. godine, a rezultat je bila „scenska kantata” za soliste, hor i orkestar.

* Libreto = tekst

800px-ForutuneWheelKompozicija počinje i završava pesmom koja se zove O Fortuna (Fortuna = rimska boginja sreće; fortuna = bogatstvo, sreća, sudbina). Ona je okvir ovog dela i snažno upozorenje o moći sreće i sudbine, inspirisana drevnom slikom „Kolo sreće”, koja ukazuje na stalno smenjivanje trijumfa i katastrofe. Sve pesme podeljene su u tri dela: „Prolećno vreme” (prikaz mladalačkog, energičnog plesa), „U kafani” (evociranje pijanstva i uživanje u jelu i razuzdanosti) i „Sud ljubavi” (udvaranje i romantična ljubav).

Danas se „Karmina Burana” izvodi kao koncertna, a ne scenska kantata kao što je Orf zamislio. Smatrao je da muzičko izvođenje treba da uključuje i ples, koreografiju, vizuelni dizajn, čime je doprineo razvijanju dramskog koncepta pod nazivom ”Teatar Mundi”* u kome muzika, tekst i pokret čine celinu.

* Teatar Mundi = Pozorište sveta

Muzika „Karmine Burane” je pod uticajem kasne renesanse i ranog baroka, sa jednostovanijom harmonijom i izbegavanjem polifonije. Ritam je jasan i jednostavan, ali ima primarnu ulogu. Deonice za solo-pevače na pojedinim mestima predstavljaju izazov za pevače – tenor u solo deonici mora da peva falset, bariton takođe (što je jedinstven primer u repertoaru za bariton)… Izvođački sastav čini simfonijski orkestar ”a tre” sa velikim brojem udaračkih instrumenata: 5 timpana, 2 doboša, veliki bubanj, triangl, činele, antičke činele, čegrtaljke, kastanjete, daire, praporci, tam-tam, zvona (cevna), 3 zvona, 3 gloknšpila, gong, ksilofon, čelesta, zatim, dva klavira, dva četvoroglasna mešovita hora (jedan veći i jedan manji), dečiji hor (hor dečaka) i solo-pevači – sopran, tenor i bariton (jednu pesmu izvode tri tenora, bariton i dva basa).

Delo je premijerno izvedeno 8.juna 1937. godine u Frankfurtu pod punim nazivom – Carmina Burana: Cantiones Profanae Cantoribus Et Choris Cantandae Comitantibus Instrumentis Atque Imaginibus Magicis.*

*Pesme Burane: Svetovne pesme za pevače i hor da se peva zajedno sa instrumentima i magičnim slikama

Nakon trijumfalne premijere, Karl Orf, koji je tada imao 41 godinu, napisao je svom izdavaču: „Sve što sam do sada napisao i što si ti, na žalost, objavio, možeš da uništiš. Sa Karminom Buranom moja sabrana dela počinju.” Međutim, ništa što je Orf kasnije napisao, nije dostiglo popularnost „Karmine Burane”.

Ovo Orfovo remek delo u velikoj meri se dopadalo nacističkom režimu, kao što je jedan kritičar rekao, podseća na „udaranje pečata Trećeg Rajha”. Kada je Karmina Burana prvi put izvedena u Milanskoj Skali, 1942. godine, to je bilo, као, predstavljanje fašističkih vrednosti.

Članak preuzet sa https://musicomniscience.wordpress.com

Advertisements

One thought on “O Fortuna”

  1. Повратни пинг: 10. JUL | MUZIČKI VREMEPLOV

Затворено за коментаре.